У трци за једнаке шансе

Доказ да је мит о жени на Балкану која цео живот проводи искључиво уз шпорет, кува, пегла, подиже децу и чека мужа да се врати с посла успешно „срушен”, најбоље потврђује податак од 16.000 регистрованих фирми у Србији чије су власнице (или имају удео у власништву) управо жене. Наравно, то не значи да се све оне баве бизнисом, будући да није ретка појава да мужеви, очеви или браћа отварају мала и средња предузећа на имена својих супруга, мајки или сестара, док они обављају руководеће послове. Ипак, у 6.800 предузећа у Србији ова врста функције „на папиру” не важи. У њима су жене у правом смислу те речи власнице и(ли) менаџерке својих компанија.

Са циљем да помогну афирмисању женског предузетништва и пруже подршку у оснивању самосталног бизниса, основано је и Удружење пословних жена.

– У већини земаља жене су већинска популација. У Србији чине 52 процента становништва, али се не може рећи да су пропорционално својој бројности заступљене на местима на којима се доносе важне одлуке. Према подацима Агенције за привредне регистре из новембра 2006. године, свега 20,8 процената запослених жена обављало је директорске послове, док је 79,2 процента мушкараца седело у „директорској фотељи” – каже Сања Поповић-Пантић, председница Удружења.

Са више од 120 чланица, од којих су 40 предузетнице, удружење је ове године прославило десетогодишњицу постојања, а прошле године је формиран и „Женски бизнис клуб” у коме размењују искуства али и пружају охрабрење женама које нису задовољне личним пословним статусом, које су губитком посла постале жртве транзиције и размишљају да се осамостале и постану „свој газда”. Заједно са београдским општинама и Републичком агенцијом за мала, средња предузећа и предузетништво, прошле и ове године ради се обука за покретање сопственог бизниса. Према речима Сање Поповић-Пантић, у току је још један пројекат намењен групи жена које су потенцијалан технолошки вишак у фирмама пред приватизацијом. Оне добијају све потребне информације о правима на тржишту рада и програмима подршке у случају добијања отказа. Уз помоћ филијала Националне службе за запошљавање, у пет региона у Србији, указује им се на проналажење алтернативних могућности на тржишту рада. „Јер зашто таворити у фирми која већ деценијама пропада, у којој се не примају плате и не постоји перспектива да ће бити боље?”, пита, с правом, председница Удружења пословних жена.

– Жене које изгубе посао крећу у предузетништво јер не могу ништа да изгубе, када су у годинама у којима нису довољно атрактивне да би их ангажовали послодавци, тако да им не преостаје ништа друго него да саме постану своје газдарице – истиче Сања Поповић-Пантић и додаје да после две-три године од оснивања предузећа ниједна више никада не би пристала да се врати на претходни статус. Овај пројекат подржао је УНФИМ у склопу шире регионалне теме „Жене и приватизација”.

Истраживање на узорку жена које су прошле обуку за „старт ап” програм показало је веома охрабрујуће податке. Од 486 анкетираних, 150 је направило мале фирме. Како наглашава наша саговорница, реч је о високом проценту чак и за развијеније земље. Таквом резултату сигурно је допринела и чињеница да су, поред добре едукације, најбоље полазнице добиле кредите под веома повољним условима.

Када је реч о подстицају за изградњу женске пословне мреже која се заснива на солидарности, подршци и интересу, до изражаја долази „Женски бизнис клуб”, који окупља утицајне жене у српском привредном животу. Од прошле године установљена је и награда за „најпредузетницу” – „Цвет успеха за жену змаја” – у две категорије: „најевропскија” женска фирма и женско предузеће за „нај” модел запошљавања жена. Др Јасмина Кнежевић (власница опште болнице „Бел медик”) и Бехџида Душтинац (власница и директорка ПТУП „Subex”) поделиле су награду у првој категорији, док су Ружица Ђурђевић (власница „Интер-механика”) и Афродита Бајић (власница АМЦ) добитнице награде за „нај” модел запошљавања.

– Нема посебног профила делатности којим се баве предузетнице. Често се мисли да су за жене најближе привредне активности из области текстила или прехрамбене производње. Има и тога, али се жене баве и увозом и извозом, информационим технологијама, консалтингом, књиговодством, машинском индустријом, веб-дизајном, људским ресурсима, здравством и производњом фармацеутских производа – закључује Сања Поповић-Пантић.

----------------------------------------------------------

Пријавите се за успешну предузетницу

Ако верујете у себе, у остварене пословне резултате и сматрате да сте успешна предузетница која може да охрабри друге жене да отворе своје мале фирме, пријавите се за награду „Цвет успеха за жену змаја”. Довољно је да посетите сајт: www.poslovnezene.org.yu и пронађете позив за пријаву! Конкурс је отворен до краја маја.