Шампионски балкон има само Србија

Оно што су у недељу увече пожелеле, да златну медаљу са Европског првенства прославе са својим народом на балкону Старог двора, одбојкашицама се синоћ и остварило. Неколико хиљада навијача из Србије, Републике Српске, Црне Горе... приредило је спортским хероинама спектакуларни дочек на платоу испред Скупштине града. Славље је почело и пре него што су ковачи европског злата дошли на балкон. Најватренији навијачи са српским тробојкама почели су да се окупљају око 19 часова. Сат касније, почело је загревање уз кадрове финалне утакмице и уз Кикија Лесендрића и „Пилоте”. Када је са разгласа обзнањено да су првакиње Европе коначно стигле у Стари двор, навијачи у друштву „ТХЦ фамилије” су углас запевали „Играј и победи”.

А онда, уз узвике „Шампиони, шампиони” и „Србија, Србија” и аплауз у коме се дланови нису штедели, почела је прозивка најбољих у Европи. Навијачи су најпре поздравили стручни штаб, све оне важне, али мање видљиве „шрафове” тима.

Највећа еуфорија, очекивано, осетила се када су на балкон почеле да излазе девојке које се од маја, када је кренула припрема за европско злато, нису штеделе. Лед је пробила најмлађа, Бојана Миленковић (20). Она није била ни рођена када су се кошаркаши, после санкција, 1995. први попели на балкон са својом златном европском медаљом и утрли пут овој лепој традицији.

Потом су једна за другом, праћене све јачим узвицима, редом излазиле Пушићева, Буша, Поповићева, Мирковићева, Бјелица, Благојевићева, Малешевићева и Стевановићева. Врхунац одушевљења уследио је када су најављене „мозак” екипе Живковићева, Вељковићева, као и Михајловићева, којој је, како је откривено, Терзић „припретио” да ће платити све што сломи приликом смеча.

– Ем-ви-пи, ем-ви-пи, ем-ви-пи! – овим узвицима дочекана је Тијана Бошковић, најбоља играчица првенства.

Гласови се нису штедели ни када се појавио Зоран Терзић, човек под чијом командом су освојене све медаље од осамостаљења Србије, од оне 2006. када су после бронзе на СП у Јапану његове одбојкашице биле први женски тим који је изашао на чувени балкон.

За крај прозивке нису се смиривали аплаузи и за вођу тима Милену Рашић. Онда се мало заиграло и коло, чисто да се навијачима покаже како се дан раније славила медаља, после чега је по традицији хорски отпевана и химна Србије.

– Не знам како бисмо описале овај осећај! Хвала за подршку и Србији и Републици Српској! Ви сте наш ветар у леђа. Зато је ово и ваша медаља – после химне, углас су захвалиле Тијана Малешевић и Бранкица Михајловић.

Готово без речи остала је девојка која је на терену била неустрашива.

– Ганули сте нас у срце! Дивно је видети све вас који сте дошли да нас дочекате! Надам се да ће бити још прилика – истакла је Бошковићева.

Знатно самоуверенији је за микрофоном био капитен.

– Хвала девојкама и стручном штабу, али пре свега хвала вама, јер овакве дочеке нема свако. Балкон има само Србија! – нагласила је Рашићева којој је са платоа узвраћено „Један је Раша капитен”.

Колико подршка навијача значи српском тиму најбоље је ипак објаснио – најискуснији.

– Све што радимо, радимо због вас! Без обзира на резултат, ове девојке сваки пут дају последњу кап зноја и крви! Имајте то на уму – указао је Терзић.

– Људи, па овај човек се коначно насмејао! – нашалиле су се девојке када су виделе осмех на селекторовом лицу.

Пре него што су се, до неке нове прилике, опростиле од навијача, српске хероине су направиле селфи са њима, као и мини-журку.