Има ку­ћа не­ма бро­ја, али и ули­ца без име­на

– Бро­је­ве смо до­би­ли пре не­ко­ли­ко го­ди­на. По­зва­ли су нас из ме­сне за­јед­ни­це и по­де­ли­ли нам та­бле. Са­да нам је знат­но лак­ше. Иако се сви у на­се­љу ме­ђу­соб­но по­зна­је­мо, го­сти­ма ни­је би­ло ла­ко да се сна­ђу– ка­же за „По­ли­ти­ку” Илон­ка Бај­таи, ста­нов­ни­ца на­се­ља Бач­ки ви­но­гра­ди.

Не са­мо да у Ср­би­ји по­сто­је адре­се без кућ­ног бро­ја и бро­је­ви без на­зи­ва ули­ца, већ гра­ђа­ни мо­гу да при­ја­ве пре­би­ва­ли­шта са озна­ком „не­ма ули­це бб.”. Ми­ни­стар­ка гра­ђе­ви­нар­ства са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре Зо­ра­на Ми­хај­ло­вић упо­зо­ри­ла је про­шле не­де­ље да ве­ли­ки број гра­ђа­на жи­ви на „не­по­сто­је­ћим” адре­са­ма, а да ће убу­ду­ће сви објек­ти до­би­ти ули­цу и та­чан број. Озна­ка „бб”, ка­ко је на­гла­си­ла ми­ни­стар­ка, од­ла­зи у исто­ри­ју.

Ми­хај­ло­ви­ће­ва, ко­ја пред­се­да­ва Ко­ор­ди­на­ци­о­ним те­лом за уна­пре­ђе­ње адре­сног ре­ги­стра на­ја­ви­ла је да ће овај ре­ги­стар би­ти ко­нач­но уса­гла­шен са ста­њем на те­ре­ну.

Ко­ли­ко гра­ђа­на жи­ви у ку­ћи или ста­ну без бро­ја или на не­по­сто­је­ћим адре­са­ма ни­је мо­гу­ће са­зна­ти. У Ре­пу­блич­ком ге­о­дет­ском за­во­ду, ко­ји је за­ду­жен за во­ђе­ње адре­сног ре­ги­стра и за из­да­ва­ње кућ­них бро­је­ва, не­ма­ју еви­ден­ци­ју о то­ме ко­ли­ко је гра­ђе­вин­ских обје­ка­та без бро­ја.

– Ре­ги­стар во­ди­мо већ 15 го­ди­на, али на ме­сту за кућ­ни број мо­гу­ће је уне­ти са­мо ци­фре. Тре­нут­но мо­же­мо да еви­ден­ти­ра­мо са­мо ле­гал­не објек­те, али на­кон уво­ђе­ња но­ви­на у на­шем ре­ги­стру ће би­ти за­ве­де­не све на­се­ље­не ку­ће и ста­но­ви, без об­зи­ра на њи­хов ста­тус – об­ја­шња­ва­ју у РГЗ-у.

Гре­гор Ви­рант из Ти­ма за ре­фор­му јав­не упра­ве Ка­би­не­та пред­сед­ни­це вла­де упо­зо­ра­ва да мно­ге ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ни­су зва­нич­но до­де­ли­ле на­зи­ве ули­ца­ма, што је њи­хо­ва за­кон­ска оба­ве­за. То је је­дан од раз­ло­га што ве­ли­ки број обје­ка­та ни­је еви­ден­ти­ра­ни у адре­сном ре­ги­стру.

– Вла­да је по­кре­ну­ла про­је­кат ажу­ри­ра­ња и уна­пре­ђе­ња адре­сног ре­ги­стра, а то­ме ће прет­хо­ди­ти усва­ја­ње из­ме­на и до­пу­на Уред­бе о адре­сном ре­ги­стру. РГЗ ће на осно­ву по­да­та­ка ко­ји­ма рас­по­ла­же (ка­та­стра, ор­то­фо­то сни­ма­ка итд.) из­ра­ди­ти ела­бо­ра­те улич­ног си­сте­ма, а ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у крат­ком ро­ку ће до­не­ти фор­мал­не од­лу­ке о ули­ца­ма. На­кон то­га ће им РГЗ до­де­ли­ти кућ­не бро­је­ве. Гра­ђа­ни не­ће има­ти до­дат­не тро­шко­ве, већ ће уво­ђе­ње ових но­ви­на пла­ти­ти др­жа­ва или до­на­тор ко­јег тре­нут­но тра­жи­мо – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник.

На­кон ажу­ри­ра­ња по­сто­је­ћег адре­сног ре­ги­стра, до­да­је Ви­рант, би­ће ускла­ђе­ни по­да­ци свих др­жав­них слу­жби, а по­себ­но ре­ги­стар пре­би­ва­ли­шта Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва.

Убу­ду­ће ће гра­ђа­ни мо­ћи да при­ја­ве пре­би­ва­ли­ште ис­кљу­чи­во на адре­са­ма ко­је су за­ве­де­не у  ре­ги­стру Ре­пу­блич­ког ге­о­дет­ског за­во­да.

То ипак не зна­чи да ће мо­ра­ти да пла­те про­ме­ну до­ку­ме­на­та уко­ли­ко на­зив њи­хо­вог пре­би­ва­ли­шта ни­је од­го­ва­ра­ју­ћи.

– Пре­ла­зак на но­во уре­ђе­ње би­ће спро­ве­ден на та­кав на­чин да гра­ђа­ни не­ће има­ти ни­ка­кве тро­шко­ве – по­ру­чи­ли су из Вла­де Ср­би­је.

У РГЗ-у ка­жу да при­ја­вљи­ва­ње на адре­са­ма без бро­ја не до­но­си по­год­но­сти ни­ти но­си ри­зи­ке по др­жа­ву, али по­ли­ци­ји или пред­став­ни­ци­ма су­да мо­же знат­но оте­жа­ти да про­на­ђу осо­бу за ко­јом тра­га­ју.