Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крагујевац – Баточина као Скадар на Бојани

Крагујевац – Баточина као Скадар на Бојани
Пре­лаз пре­ко Ник­шић­ког бр­да у две уме­сто че­ти­ри тра­ке (Фото Б. Карталовић)

Кра­гу­је­вац – Про­ме­ни­ли су се тро­ји­ца пред­сед­ни­ка, пе­то­ро пре­ми­је­ра и си­ја­сет ре­сор­них ми­ни­ста­ра, а пут од Кра­гу­јев­ца до Ба­то­чи­не, укуп­не ду­жи­не 25 ки­ло­ме­та­ра, још ни­је за­вр­шен, иако су ра­до­ви на дру­гој тра­ци отво­ре­ни још у је­сен 2004.

Пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да је, на­вод­но, све би­ло ре­ше­но, ис­кр­сла је га­зда­ри­ца Ми­ра, вла­сни­ца ка­фа­не „Од­мор” на Ник­шић­ком бр­ду, и за­у­ста­ви­ле ра­до­ве, не­за­до­вољ­на це­ном ко­ја јој је би­ла по­ну­ђе­на за от­куп пар­це­ле, при­де тра­же­ћи да јој се на­док­на­ди ште­та ко­ју су по­чи­ни­ли мај­сто­ри, бес­прав­но јој ру­ше­ћи огра­ду ис­пред ње­ног уго­сти­тељ­ског објек­та.

Остао је упам­ћен и ди­ја­лог из­ме­ђу бив­шег гра­до­на­чел­ни­ка Кра­гу­јев­ца Ве­ро­љу­ба Сте­ва­но­ви­ћа и бив­шег ми­ни­стра Ми­лу­ти­на Мр­ко­њи­ћа. Сте­ва­но­вић је јед­не дав­не го­ди­не твр­дио ка­ко ће пут би­ти за­вр­шен до Ђур­ђев­да­на – Да­на гра­да, а Мр­ко­њић је но­ви­на­ри­ма ве­се­ло по­ру­чио ка­ко ће пут би­ти за­вр­шен пре, до пр­вог ма­ја – Да­на ра­да.

Из­ме­ђу ова два до­га­ђа­ја, ко­је је те­шко пре­ци­зно да­ти­ра­ти услед мно­го­број­них зго­да и не­зго­да, на пе­тљи „Ка­па­вац” у Цве­то­јев­цу по­ја­ви­ла се Ве­ри­ца Ка­ла­но­вић, ми­ни­стар­ка од­го­вор­на за спро­во­ђе­ње не­ка­да­шњег На­ци­о­нал­ног ин­ве­сти­ци­о­ног пла­на, ре­кав­ши ка­ко ће све ићи лак­ше и бр­же, јер су ко­нач­но при­ба­вље­ни про­је­кат и до­зво­ла.

Пут се, да­кле, го­ди­на­ма пре то­га гра­дио без по­треб­не до­ку­мен­та­ци­је. За­то су мај­сто­ри у јед­ном тре­нут­ку мо­ра­ли да ски­ну ки­ло­ме­тар-два ас­фал­та ка­ко би ис­пра­ви­ли хо­ри­зон­тал­ни на­гиб пу­та ко­ји је уме­сто ка ка­на­лу за од­вод во­де гре­шком био наг­нут на дру­гу стра­ну. Ис­прав­ка је ко­шта­ла, ни ма­ње, ни ви­ше, не­го ми­ли­он евра.

И пре но што пре­ђе­мо на ак­ту­ел­на де­ша­ва­ња, са­мо још под­се­ћа­ња на ре­ше­ње гра­ђе­вин­ске ин­спек­ци­је од пре три-че­ти­ри го­ди­не, ко­јим је на­ло­же­но да се све до­тад ура­ђе­но по­ру­ши и пут вра­ти у пр­во­бит­но ста­ње ка­ко због гре­ша­ка на­ста­лих при­ли­ком из­во­ђе­ња ра­до­ва не би на­стра­дао не­ко од уче­сни­ка у са­о­бра­ћа­ју. Био је то, де­лом, по­ли­ти­кант­ски по­тез, ко­јим су се по­је­ди­ни пред­став­ни­ци ре­пу­блич­ких вла­сти све­ти­ли град­ским функ­ци­о­не­ри­ма од­бе­глим из Срп­ског по­кре­та об­но­ве у ко­ме су не­ка­да за­јед­но би­ли.

Не­дав­но је у ме­ди­ји­ма про­стру­ја­ла ка­фан­ска при­ча о то­ме да је пут до Ба­то­чи­не за­вр­шен, али се не пу­шта у са­о­бра­ћај, јер се, на­вод­но, че­ка да ак­ту­ел­на ми­ни­стар­ка гра­ђе­ви­не Зо­ра­на Ми­хај­ло­вић на­ђе ма­ло сло­бод­ног вре­ме­на ка­ко би до­шла и пре­се­кла врп­цу.

Но, ис­по­ста­ви­ло се да ни пар­че од ка­фа­не „Но­ви пут” у Ми­ла­тов­цу до кру­жног то­ка из­ме­ђу Бад­њев­ца и Жи­ров­ни­це, ду­гач­ко је­два три ки­ло­ме­тра, та­ко­ђе, ни­је па­пи­ро­ло­шки сре­ђе­но. То је об­зна­ни­ла ми­ни­стар­ка Ми­хај­ло­вић ре­кав­ши да ће де­о­ни­ца би­ти отво­ре­на тек кад „Пу­те­ви Ср­би­је”, баш као и дру­ги из­во­ђа­чи, при­ба­ве нео­п­ход­ну до­ку­мен­та­ци­ју.

Та­ко су се из­ме­ђу Кра­гу­јев­ца и Ба­то­чи­не, за прет­ход­них 13 го­ди­на, из­ре­ђа­ле све на­ше по­ли­тич­ке пар­ти­је и сви на­ши, ма­ли и ве­ли­ки, по­ли­ти­ча­ри, а пут од 25 ки­ло­ме­та­ра је по­стао ле­ген­да ко­јој ни­је ра­ван ни еп­ски Ска­дар, ни ста­ри­ца Ђек­на из ових вре­ме­на.

Да је за­и­ста реч о сво­је­вр­сној ле­ген­ди све­до­чи и не­дав­но до­би­је­на ин­фор­ма­ци­ја о то­ме да у Ба­то­чи­ни, где тре­ба да се гра­ди још је­дан кру­жни ток или пе­тља, ни­је за­вр­ше­на екс­про­при­ја­ци­ја зе­мљи­шта. Ода­тле до на­плат­не рам­пе код ка­фа­не „Ка­пи­ја Шу­ма­ди­ја” и укљу­че­ња на европ­ски Ко­ри­дор 10 оста­ло је још око пет ки­ло­ме­та­ра.

Да при­ча бу­де још ин­те­ре­сант­ни­ја, пут од Кра­гу­јев­ца до Ба­то­чи­не већ по­сто­ји. Са­да се гра­ди са­мо дру­га тра­ка ка­ко би овај ма­ги­страл­ни пра­вац до­био про­фил ауто-пу­та или бр­зог пу­та пр­вог ре­да. А сва­ко га мо­же зва­ти ка­ко год хо­ће, јер де­о­ни­ца кроз Кра­гу­је­вац има за­у­став­ну тра­ку, а ве­ћи део пу­та од око два­де­сет ки­ло­ме­та­ра – не­ма.

И на кра­ју, без­бед­но­сти ра­ди, јед­но упо­зо­ре­ње: на де­ло­ви­ма пу­та Кра­гу­је­вац–Ба­то­чи­на, у се­ли­ма Јо­ва­но­вац, Цве­то­је­вац, Ми­ла­то­вац, Бад­ње­вац – при­ме­ће­ни су ме­шта­ни ко­ји, прем­да им ни­је оста­вље­на дру­га мо­гућ­ност да стиг­ну до сво­јих има­ња, пре­ска­чу за­штит­не огра­де и пре­ла­зе ко­ло­воз ко­јим ко­ла ју­ре ви­ше од 100 ки­ло­ме­та­ра на сат.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
Razlog nezavrsavanja autoputa Batocina-Kragujevac je "gazdarica Mira"."Пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да је, на­вод­но, све би­ло ре­ше­но, ис­кр­сла је га­зда­ри­ца Ми­ра, вла­сни­ца ка­фа­не „Од­мор” на Ник­шић­ком бр­ду, и за­у­ста­ви­ле ра­до­ве.. Interes gazdarice Mire je,znaci,veci od interesa Kragujevca i cele Srbije(s obzirom na znacaj industrije Kg za Srbiju)!Da li ovo podseca na slucaj SAVAMALA i da li je i slucaj Savamale trebalo resiti kao slucaj "gazdarice Mire" i zaustaviti,na vise godina,projekat "Beograd na vodi",od strateskog znacaja za Srbiju(u kojeg su ulozena ogromna sredstva i trud Srbije i stanog partnera)?O cemu se ovde radi?O zloupotrebi necijeg prava i nedorecenosti zakona koji regulisu ovu oblast? Da li je interes "gazdarice Mire" ili "vlasnika nelegalno sagradjenih baraka na Savamali" veci i jaci u odnosu na opsti interes Srbije,Kragujevca i Beograda?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.