Фантоми наших дана су хероји

У екипи су и Снежана Савичић Секулић, Мирјана Стојановић, Милена Васић, Ивана Поповић, Љубомир Поповић, Ива Стефановић, Драган Вујић Вујке…

– Иза нас је огроман, шестомесечни деликатан рад: певачки на граници мјузикла и опере са белкантом, глумачко-драмски који по снази у појединим тренуцима задире и у Шекспирове комаде и античку трагедију, односно рад на кореографским деоницама које су у распону до белог балета. „Фантом” нам је и те како потребан данас да занемаримо околности које нас окружују, да се вратимо себи, унутрашњем бићу, својим мислима, мукама. Треба да нас подсети да је љубав највећа покретачка снага у човеку – каже Југ Радивојевић уз напомену:

– У „Фантому” је све одређено у секундама, нема произвољности нити импровизације. Било је током процеса рада и те како и несаница, ређале су ми се слике током непроспаваних ноћи, а најбоље сам се осећао у оним сценама које су ми као редитељу давале могућност да се ослободим „рупе”: диригента и оркестра па да се мало у редитељском смислу размахнем.

Рад на мјузиклу „Фантом из опере” трајао је месецима уназад. Костимографкиња Татјана Радишић са тимом од својих 30 сарадника реализовала је око 200 костима, будући да „Фантом” у себи има три опере из три различита периода.

– Костиме смо радили да буду ванвременски, да можемо да се и сами поистоветимо са јунацима. Рецимо прва опера „Ханибал” везана је за циклама и љубичасте тонове. Пошли смо од идеје да су Картагињани били познати по томе што су производили најлепшу љубичасту боју и чували тајну у тој уметности. Опером „Ил Муто” на крају првог чина доминирају пастелне и бела боја, док смо „Дон Жуана” испричали као да га је дизајнирао, компоновао сам Фантом. „Дон Жуана” смо везали за ружу, црну боју, односно за Шпанију, фламенко – каже костимографкиња.

Оно што је лепо у случају костимографског рада у Позоришту на Теразијама јесте, како тврди Татјана Радишић, што их управа куће није оптерећивала финансијама.

– За израду костима нисмо морали да користимо најјефтиније тканине, зато смо јунаке „Фантома” оденули са добрим материјалима: има и свиле и вискозе, али и мрежица, провидних материјала, нисмо бежали ни од сексепилности – открива Радишићка.

Костими за мјузикл „Фантом из опере”, како сазнајемо, рађени су широм Србије. У радионицама Српског народног позоришта у Новом Саду вредне раднице шиле су женске костиме, док је кројач Фаркаш Андраш из Суботице радио мушке костиме. Шешире је радио цео тим људи од Смедерева до Београда, а маске Снежана Пешић Рајић.

– Дуго сам радио Фантома, бавио се истраживањем, психолошким детаљима ђавољег детета, како га зовемо у представи. Бавио сам се озбиљним питањима како човек може да преживи 40 година у земљи буквално жив – закопан, а да има толико духа, уметничког дара у себи, од музике преко сликарства, писања нота, певања, архитектуре...

Фантоми наших дана су хероји, људи који се боре за искреност, правду, љубав. По мени, Фантом наших дана је: Новак Ђоковић, спортиста који се бори за нешто искрено, право и вредно. У уметничком смислу било је тешко победити најпре партитуре, будући да сам се протеклих шест месеци борио са сваком нотом. По вокацији сам баритон па ми је било јако деликатно да савладам тенорске деонице. Успео сам да подигнем себе за неку лествицу, попут атлетичара Сергеја Бупке – каже Никола Булатовић који тумачи насловног јунака.

У мјузиклу „Фантом из опере” учествују балет, хор и оркестар Позоришта на Теразијама.