Fantomi naših dana su heroji

U ekipi su i Snežana Savičić Sekulić, Mirjana Stojanović, Milena Vasić, Ivana Popović, Ljubomir Popović, Iva Stefanović, Dragan Vujić Vujke…

– Iza nas je ogroman, šestomesečni delikatan rad: pevački na granici mjuzikla i opere sa belkantom, glumačko-dramski koji po snazi u pojedinim trenucima zadire i u Šekspirove komade i antičku tragediju, odnosno rad na koreografskim deonicama koje su u rasponu do belog baleta. „Fantom” nam je i te kako potreban danas da zanemarimo okolnosti koje nas okružuju, da se vratimo sebi, unutrašnjem biću, svojim mislima, mukama. Treba da nas podseti da je ljubav najveća pokretačka snaga u čoveku – kaže Jug Radivojević uz napomenu:

– U „Fantomu” je sve određeno u sekundama, nema proizvoljnosti niti improvizacije. Bilo je tokom procesa rada i te kako i nesanica, ređale su mi se slike tokom neprospavanih noći, a najbolje sam se osećao u onim scenama koje su mi kao reditelju davale mogućnost da se oslobodim „rupe”: dirigenta i orkestra pa da se malo u rediteljskom smislu razmahnem.

Rad na mjuziklu „Fantom iz opere” trajao je mesecima unazad. Kostimografkinja Tatjana Radišić sa timom od svojih 30 saradnika realizovala je oko 200 kostima, budući da „Fantom” u sebi ima tri opere iz tri različita perioda.

– Kostime smo radili da budu vanvremenski, da možemo da se i sami poistovetimo sa junacima. Recimo prva opera „Hanibal” vezana je za ciklama i ljubičaste tonove. Pošli smo od ideje da su Kartaginjani bili poznati po tome što su proizvodili najlepšu ljubičastu boju i čuvali tajnu u toj umetnosti. Operom „Il Muto” na kraju prvog čina dominiraju pastelne i bela boja, dok smo „Don Žuana” ispričali kao da ga je dizajnirao, komponovao sam Fantom. „Don Žuana” smo vezali za ružu, crnu boju, odnosno za Španiju, flamenko – kaže kostimografkinja.

Ono što je lepo u slučaju kostimografskog rada u Pozorištu na Terazijama jeste, kako tvrdi Tatjana Radišić, što ih uprava kuće nije opterećivala finansijama.

– Za izradu kostima nismo morali da koristimo najjeftinije tkanine, zato smo junake „Fantoma” odenuli sa dobrim materijalima: ima i svile i viskoze, ali i mrežica, providnih materijala, nismo bežali ni od seksepilnosti – otkriva Radišićka.

Kostimi za mjuzikl „Fantom iz opere”, kako saznajemo, rađeni su širom Srbije. U radionicama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu vredne radnice šile su ženske kostime, dok je krojač Farkaš Andraš iz Subotice radio muške kostime. Šešire je radio ceo tim ljudi od Smedereva do Beograda, a maske Snežana Pešić Rajić.

– Dugo sam radio Fantoma, bavio se istraživanjem, psihološkim detaljima đavoljeg deteta, kako ga zovemo u predstavi. Bavio sam se ozbiljnim pitanjima kako čovek može da preživi 40 godina u zemlji bukvalno živ – zakopan, a da ima toliko duha, umetničkog dara u sebi, od muzike preko slikarstva, pisanja nota, pevanja, arhitekture...

Fantomi naših dana su heroji, ljudi koji se bore za iskrenost, pravdu, ljubav. Po meni, Fantom naših dana je: Novak Đoković, sportista koji se bori za nešto iskreno, pravo i vredno. U umetničkom smislu bilo je teško pobediti najpre partiture, budući da sam se proteklih šest meseci borio sa svakom notom. Po vokaciji sam bariton pa mi je bilo jako delikatno da savladam tenorske deonice. Uspeo sam da podignem sebe za neku lestvicu, poput atletičara Sergeja Bupke – kaže Nikola Bulatović koji tumači naslovnog junaka.

U mjuziklu „Fantom iz opere” učestvuju balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama.