Београђанима још два кутка за уживање
Старији данас практично деле судбину свих грађана који веома тешко живе. Трећина грађана једва саставља крај с крајем, али је демографско старење становништва и даље највидљивије у главном граду за који се често може чути да је у стадијуму дубоке демографске старости. Две београдске општине – Врачар и Стари град, међу „најстаријим” су у земљи. Највећи број времешних Београђана живи и у Новом Београду (42.555), затим их доста има на Чукарици (32.124), Вождовцу (31.048) и у Земуну (29.883).
И док суграђани који су цео радни век уложили у град сматрају да заслужују боље услове живота, надлежни уверавају да ће наставити да уводе нове услуге у области социјалне заштите.
– Београд има 307.804 старија суграђанина према којима град има посебну обавезу. Због њих ради 26 клубова где могу да се друже, едукују и иду на заједничке излете, али и служба „помоћи у кући” распоређена на 14 од 17 градских општина – истичу у Секретаријату за социјалну заштиту Београда.
И градоначелник Синиша Мали недавно је потврдио да ће у престоници ускоро почети да раде нови клубови.
– Само ове године отворено је шест клубова за старе, а до краја године још два простора. Настојаћемо да обезбедимо још два и у 2018. години – истакао је Мали, и додао да се реконструишу и постојећи објекти како би старији суграђани квалитетно проводили слободно време.
Град иначе брине о отприлике 10.000 старих суграђана који користе клубове. Поред ревитализације постојећих клубова и обезбеђења нове опреме за клубове на општинама Обреновац, Стари град, Палилула и Вождовац, у претходне три године у престоници је отворено шест нових кутака за припаднике трећег доба – на Вождовцу, Новом Београду, Земуну, Раковици, Звездари и Барајеву. У ресорном секретаријату истичу да су ребалансом буџета за 2017. обезбеђени услови за отварање два нова клуба – на Врачару и у земунском насељу Батајница, док ће бити реновирани и клубови у Младеновцу и на општини Савски венац.
У граду ради и први креативно-едукативни центар, а Скупштина града Београда подржава и манифестације „Сајам треће доба (55+)” и Фестивал стваралаштва старијих „Златно доба”.
Када је реч о услузи „помоћ у кући”, њу чине 643 геронтодомаћице које су десна рука старима и изнемоглима. У првих шест месеци ове године услугом је било обухваћено 2.550 корисника, а у ове сврхе на месечном нивоу из градског буџета издваја се око 36.000.000 динара.
Према подацима добијеним из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у Београду има 406.774 пензионера (просечна јулска пензија 30.851 динар), од којих су 26.317 корисници најнижих пензија.
– Пензионери са ниским примањима остварују права из области социјалне заштите сходно прописима који регулишу ову област. Према подацима Центра за социјални рад у Београду у 2016. право на новчану социјалну помоћ је остварило 8.178 домаћинства – наводе у секретаријату.
Сијасет мера заштите за најугроженије
Грађанима који живе испод границе сиромаштва Београд помаже обезбеђивањем материјалне подршке, остваривањем права на једнократну, повремену, интервентну или сталну новчану помоћ, бесплатни оброк, стипендију и субвенције по основу трошкова на комуналне производе, услуге и закупнину. Интервентним мерама заштите најугроженијих грађана, по различитим основама, као што су ниска примања, незапосленост, учешће у рату и остварено право на туђу негу и помоћ по решењу Градског центра за социјални рад, обухваћено је око 60.000 корисника. На месечном нивоу из буџета града Београда издваја се око 60 милиона динара за остваривање права на бесплатне оброке за социјално материјално угрожене кориснике, и то за више од 12.000 најсиромашнијих, на 52 дистрибутивна пункта у свих 17 градских општина.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


