Нова епизода палестинског помирења

„Палестинска држава неће бити успостављена без јединства Западне обале и Газе”, поручио је премијер Хамдала додајући да је дошло време да се затвори поглавље подела. Становницима Газе је поручио да ће палестинска влада радити на ублажавању њихових патњи.

Све од 2007. па до прошле године палестинска управа прихватала је да финансира јавне службе у Гази. Онда је на Хамасов прекид свих веза узвратила обуставом исплата запосленима и покривања трошкова струје. Живот је постао готово неиздржљив.

Стешњена између Египта, Израела и Медитерана, Газа је једно од најгушће насељених подручја на свету, али и једно од најсиромашнијих. После 11 година политичке опсаде и три израелске војне офанзиве од 2008, без слободе кретања, незапосленост младих Газе достигла је 46 процената. За око 18.000 студената који дипломирају на локалном универзитету ситуација је још гора: посао не може да нађе чак 64 одсто њих.

Хамас је сада приправан да расформира административну комисију која је управљао Газом и да распише изборе. Да ли је то наговештај да је Хамас одустао од раније тактике? После споразума о помирењу лета 2014, Хамас је решења тражио у ескалацији сукоба са Израелом – који је довео до узвратног удара, погибије 2.300 Палестинаца и огромних разарања Газе. Споразум се распао.

Нови лидер, Санвар, изгледа да је спреман на уступке у замену за ублажавање економског притиска. Уколико Хамас прихвати договоре о подели власти и надлежности, то би несумњиво био знак да је притисак на који се ослањао председник Абас коначно уродио плодом.

Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси, који је месецима спонзор унутарпалестинског помирења, али и напора да се обнови израелско-палестински мировни процес, обратио се видео-линком учесницима састанка позивајући их да не пропусте историјску прилику.

Каиро ће наредне недеље поново примити делегације Фатаха и Хамаса које треба да се договоре о имплементацији споразума, а претходно је у Газу послао шефа националне безбедности као сигнал спремности Египта да на све начине подржи трајно помирење, али и да помогне око тога ко ће убудуће бити одговоран за безбедност у Гази и како ће се управљати пограничним прелазима.

Многи детаљи споразума о помирењу и даље нису јасни. Како ће изгледати будуће руководство? Која је будућа улога Катара? Или Фатаховог избеглице Мохамеда Далана, за кога председник Абас не жели да чује а Хамас би волео да га види у Гази? Каква ће бити решења за пограничне прелазе?

Шта ће, најважније је, бити са складиштима „оружја за отпор” које поседује војно крило Хамаса? Да ли ће Хамас прихватити да се разоружа и своје снаге стави под централну палестинску контролу, како је наговестио председник Абас поруком да ће постојати „једна држава, један систем, један закон и једно оружје”?

Руководство покрета не показује спремност да војно крило потчини ауторитету палестинске владе. Нуди само цивилну одбрану и полицију.

Палестинско помирење требало би да представља олакшање за Израел и мир на граници према појасу Газе, али премијер Бенијамин Нетанијаху му не придаје велики значај све док се не испуне услови које поставља: „Признајте државу Израел, распустите војно крило Хамаса, прекините везе са Ираном који позива на наше уништење.”

Уколико помирење заживи, председник Абас, чија је палестинска управа потписала мировни споразум са Израелом, моћи ће да каже да представља све Палестинце – управо оно што му Нетанијаху пориче. Премијер више неће имати аргумент да избегава обнову мировног процеса.

Становници Газе дуже од деценије чекају трачак наде. Слике председника Абаса и покојног лидера Јасера Арафата су после дужег времена виђене су у Гази. Очекивања су велика, али нема еуфорије око најновије епизоде помирења Фатаха и Хамаса. Преовладава обазривост у страху од новог великог разочарења.