Nova epizoda palestinskog pomirenja

„Palestinska država neće biti uspostavljena bez jedinstva Zapadne obale i Gaze”, poručio je premijer Hamdala dodajući da je došlo vreme da se zatvori poglavlje podela. Stanovnicima Gaze je poručio da će palestinska vlada raditi na ublažavanju njihovih patnji.

Sve od 2007. pa do prošle godine palestinska uprava prihvatala je da finansira javne službe u Gazi. Onda je na Hamasov prekid svih veza uzvratila obustavom isplata zaposlenima i pokrivanja troškova struje. Život je postao gotovo neizdržljiv.

Stešnjena između Egipta, Izraela i Mediterana, Gaza je jedno od najgušće naseljenih područja na svetu, ali i jedno od najsiromašnijih. Posle 11 godina političke opsade i tri izraelske vojne ofanzive od 2008, bez slobode kretanja, nezaposlenost mladih Gaze dostigla je 46 procenata. Za oko 18.000 studenata koji diplomiraju na lokalnom univerzitetu situacija je još gora: posao ne može da nađe čak 64 odsto njih.

Hamas je sada pripravan da rasformira administrativnu komisiju koja je upravljao Gazom i da raspiše izbore. Da li je to nagoveštaj da je Hamas odustao od ranije taktike? Posle sporazuma o pomirenju leta 2014, Hamas je rešenja tražio u eskalaciji sukoba sa Izraelom – koji je doveo do uzvratnog udara, pogibije 2.300 Palestinaca i ogromnih razaranja Gaze. Sporazum se raspao.

Novi lider, Sanvar, izgleda da je spreman na ustupke u zamenu za ublažavanje ekonomskog pritiska. Ukoliko Hamas prihvati dogovore o podeli vlasti i nadležnosti, to bi nesumnjivo bio znak da je pritisak na koji se oslanjao predsednik Abas konačno urodio plodom.

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, koji je mesecima sponzor unutarpalestinskog pomirenja, ali i napora da se obnovi izraelsko-palestinski mirovni proces, obratio se video-linkom učesnicima sastanka pozivajući ih da ne propuste istorijsku priliku.

Kairo će naredne nedelje ponovo primiti delegacije Fataha i Hamasa koje treba da se dogovore o implementaciji sporazuma, a prethodno je u Gazu poslao šefa nacionalne bezbednosti kao signal spremnosti Egipta da na sve načine podrži trajno pomirenje, ali i da pomogne oko toga ko će ubuduće biti odgovoran za bezbednost u Gazi i kako će se upravljati pograničnim prelazima.

Mnogi detalji sporazuma o pomirenju i dalje nisu jasni. Kako će izgledati buduće rukovodstvo? Koja je buduća uloga Katara? Ili Fatahovog izbeglice Mohameda Dalana, za koga predsednik Abas ne želi da čuje a Hamas bi voleo da ga vidi u Gazi? Kakva će biti rešenja za pogranične prelaze?

Šta će, najvažnije je, biti sa skladištima „oružja za otpor” koje poseduje vojno krilo Hamasa? Da li će Hamas prihvatiti da se razoruža i svoje snage stavi pod centralnu palestinsku kontrolu, kako je nagovestio predsednik Abas porukom da će postojati „jedna država, jedan sistem, jedan zakon i jedno oružje”?

Rukovodstvo pokreta ne pokazuje spremnost da vojno krilo potčini autoritetu palestinske vlade. Nudi samo civilnu odbranu i policiju.

Palestinsko pomirenje trebalo bi da predstavlja olakšanje za Izrael i mir na granici prema pojasu Gaze, ali premijer Benijamin Netanijahu mu ne pridaje veliki značaj sve dok se ne ispune uslovi koje postavlja: „Priznajte državu Izrael, raspustite vojno krilo Hamasa, prekinite veze sa Iranom koji poziva na naše uništenje.”

Ukoliko pomirenje zaživi, predsednik Abas, čija je palestinska uprava potpisala mirovni sporazum sa Izraelom, moći će da kaže da predstavlja sve Palestince – upravo ono što mu Netanijahu poriče. Premijer više neće imati argument da izbegava obnovu mirovnog procesa.

Stanovnici Gaze duže od decenije čekaju tračak nade. Slike predsednika Abasa i pokojnog lidera Jasera Arafata su posle dužeg vremena viđene su u Gazi. Očekivanja su velika, ali nema euforije oko najnovije epizode pomirenja Fataha i Hamasa. Preovladava obazrivost u strahu od novog velikog razočarenja.