Директор ће да „потписује” мобилним телефоном

– Сада уводимо револуционарну услугу од поверења – квалификовани електронски потпис, који ће бити еквивалент својеручном потпису – каже Љајић и најављује увођење електронског печата за правна лица и формирање електронског магацина за чување документације.

Предвиђено је и признавање пуноважности електронског документа и његово изједначавање с папирним документом, што ће, каже, смањити употребу докумената у папирној форми. За компаније и фирме предвиђено је постојање електронског печата, који ће бити еквивалент електронском потпису.

– Ако је електронски потпис замена за својеручни потпис, онда је електронски печат замена за печат и својеручни потпис овлашћеног лица заједно, односно има пуноправну снагу – рекао је Љајић.

То решење је битно и због повезивања различитих информационих система и институција, које могу да размењују печатирана електронска документа.

Слање таквих докумената, како је рекао министар, биће са већим степеном поузданости јер, објашњава, електронска достава омогућава да се види тачно време слања и пријема сваког документа, што је битно за судске и управне поступке. Министар Љајић истиче да ће то решити многе проблеме који су се појављивали у пракси јер су власници фирми свој потпис давали запосленима, што је, наводи, не само противзаконито, већ отвара и простор за злоупотребе.

– Услуга квалификоване електронске доставе је замена за услугу препоручене пошиљке, омогућава поузданост и сигурност да ће доћи на адресу на коју је документ и послат – истиче Љајић.

Предвиђено је, каже министар, и формирање електронског магацина за чување документације, јер је електронско чување докумената, додаје, важно због привреде. Наводи да су се за чување документације у многим складиштима за чување папирне документације трошени милиони.

– Трошкови чувања једне кутије су 50 центи, реч је о милионима који су до сада за то плаћани – наводи министар.

Он, међутим, подсећа да ће велики проблем у примени тог решења настати због постојања обавезе чувања докумената у папирном облику.

Уверава да ће квалификовани електронски потпис омогућити потпуну сигурност, безбедност и висок степен поузданости, јер су, наводи, законским предлогом утврђени различити поступци идентификације.

– У зависности од степена ризика од злоупотреба и могуће штете, имамо три нивоа идентификације – основни, средњи и високи – појашњава Љајић.

Бранислав Вујовић, председник Нове фронтир групе, сматра да ће нови закон помоћи да Србија ухвати прикључак са осталим земљама у Европи и региону и да ће самим тим знатно олакшати пословање наших фирми, од оснивања фирме па до свакодневних пословних процеса. На пример, ако неки од директора мора да потпише документ, то ће моћи да уради и ако физички није присутан у компанији.

– Процеси ће се убрзати и смањиће се трошкови, а увећати задовољство корисника. Сви ми то ћемо осетити кад буду промењене процедуре у државној управи, јер ћемо губити много мање времена у редовима пред шалтерима у општинама и другим државним органима. Још је важније да ће то променити динамику пословања, како у државној управи, тако и у привреди, и тиме ће се омогућити бржи развој наших предузећа – рекао је за „Политику” Вујовић.

Сматра да бисмо у неким ситуацијама морали да будемо много храбрији и да понекад треба прескочити ниво закона европских земаља и престићи их у смислу регулативе везане за дигиталну економију.

– Ми смо отворили центар за дигитализацију и микрофилмовање, у којем можемо да понудимо услугу дигитализације старих докумената. Складиштимо их на микрофилму и истовремено нудимо онлајн интернет претраживање дигитализованих документа из базе. То помаже да се искористе предности новог закона, уз поштовање и старог и да се знатно олакша даље пословање. Овде се не штеди само на штампању докумената на папиру и разношењу докумената, већ се омогућава дефинисање потпуно нових пословних процеса, а посредно и нових пословних модела – каже Вујовић.

Густо контролно сито

Са­ва Са­вић, по­моћ­ник ми­ни­стра тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја за ин­фор­ма­ци­о­но дру­штво, ка­же да је за­ко­ном пред­ви­ђе­на ри­го­ро­зна про­ве­ра да ли је елек­трон­ски пот­пис и елек­трон­ски пе­чат ва­же­ћи. У слу­ча­ју да не­ко из­гу­би свој ква­ли­фи­ко­ва­ни елек­трон­ски пот­пис има оба­ве­зу да то при­ја­ви и та­да се ква­ли­фи­ко­ва­ни елек­трон­ски сер­ти­фи­кат опо­зи­ва. 

– Пред­ви­ђе­на су три ни­воа иден­ти­фи­ка­ци­је – основ­ни, где се ко­ри­сти­те сво­ју имејл адре­су и ши­фру за мо­бил­ни, сред­њи ни­во, где уз све то ко­ри­сти­те и ло­зин­ку и мо­же­те да ин­ста­ли­ра­те да вам сти­же ес-ем-ес да је из­вр­шен елек­трон­ски пот­пис, и нај­ви­ши ни­во, где елек­трон­ски пот­пис има по­се­бан пин и евен­ту­ал­но још не­ки сте­пен за­шти­те по же­љи, као што су оти­сак пр­ста или до­дат­на ло­зин­ка – ка­же за „По­ли­ти­ку” Са­ва Са­вић.

Вла­сник не­ког до­ку­мен­та увек мо­же да про­ве­ри да ли је тај елек­трон­ски пот­пис ва­же­ћи. Сер­ти­фи­ка­ти има­ју свој вре­мен­ски пе­ри­од ва­же­ња, као, на при­мер, лич­на кар­та. У за­ви­сно­сти од сер­ти­фи­ка­ци­о­ног те­ла и од из­да­ва­о­ца, мо­гу би­ти из­да­ва­ни на две или пет го­ди­на, што ни­је екс­пли­цит­но од­ре­ђе­но за­ко­ном. 

– Вла­сник мо­бил­ног те­ле­фо­на или та­бле­та мо­ћи ће да пот­пи­ше елек­трон­ски до­ку­мент, али прет­ход­но мо­ра да ак­ти­ви­ра елек­трон­ски пот­пис та­ко што мо­ра да уку­ца по­се­бан пин ко­ји ће зна­ти са­мо вла­сник тог уре­ђа­ја. Ка­да га ак­ти­ви­ра­те, мо­же­те по­де­си­ти оп­ци­ју да сва­ки пут ка­да се ко­ри­сти ва­ма стиг­не ес-ем-ес да је то ура­ђе­но. Ако из­гу­би­те те­ле­фон, то мо­ра­те од­мах да при­ја­ви­те, јер је то гу­би­так елек­трон­ског пот­пи­са, исто као што има­те об­ве­зу да то ура­ди­те и ако сте из­гу­би­ли лич­ну кар­ту или па­сош – ка­же Са­вић.

За кон­тро­лу је за­ду­же­но Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ко­је је пред­ви­де­ло и ин­спек­циј­ски над­зор. Сва­ка зло­у­по­тре­ба при­ја­вљу­је се ин­спек­то­ру за елек­трон­ски пот­пис.