Direktor će da „potpisuje” mobilnim telefonom

– Sada uvodimo revolucionarnu uslugu od poverenja – kvalifikovani elektronski potpis, koji će biti ekvivalent svojeručnom potpisu – kaže Ljajić i najavljuje uvođenje elektronskog pečata za pravna lica i formiranje elektronskog magacina za čuvanje dokumentacije.

Predviđeno je i priznavanje punovažnosti elektronskog dokumenta i njegovo izjednačavanje s papirnim dokumentom, što će, kaže, smanjiti upotrebu dokumenata u papirnoj formi. Za kompanije i firme predviđeno je postojanje elektronskog pečata, koji će biti ekvivalent elektronskom potpisu.

– Ako je elektronski potpis zamena za svojeručni potpis, onda je elektronski pečat zamena za pečat i svojeručni potpis ovlašćenog lica zajedno, odnosno ima punopravnu snagu – rekao je Ljajić.

To rešenje je bitno i zbog povezivanja različitih informacionih sistema i institucija, koje mogu da razmenjuju pečatirana elektronska dokumenta.

Slanje takvih dokumenata, kako je rekao ministar, biće sa većim stepenom pouzdanosti jer, objašnjava, elektronska dostava omogućava da se vidi tačno vreme slanja i prijema svakog dokumenta, što je bitno za sudske i upravne postupke. Ministar Ljajić ističe da će to rešiti mnoge probleme koji su se pojavljivali u praksi jer su vlasnici firmi svoj potpis davali zaposlenima, što je, navodi, ne samo protivzakonito, već otvara i prostor za zloupotrebe.

– Usluga kvalifikovane elektronske dostave je zamena za uslugu preporučene pošiljke, omogućava pouzdanost i sigurnost da će doći na adresu na koju je dokument i poslat – ističe Ljajić.

Predviđeno je, kaže ministar, i formiranje elektronskog magacina za čuvanje dokumentacije, jer je elektronsko čuvanje dokumenata, dodaje, važno zbog privrede. Navodi da su se za čuvanje dokumentacije u mnogim skladištima za čuvanje papirne dokumentacije trošeni milioni.

– Troškovi čuvanja jedne kutije su 50 centi, reč je o milionima koji su do sada za to plaćani – navodi ministar.

On, međutim, podseća da će veliki problem u primeni tog rešenja nastati zbog postojanja obaveze čuvanja dokumenata u papirnom obliku.

Uverava da će kvalifikovani elektronski potpis omogućiti potpunu sigurnost, bezbednost i visok stepen pouzdanosti, jer su, navodi, zakonskim predlogom utvrđeni različiti postupci identifikacije.

– U zavisnosti od stepena rizika od zloupotreba i moguće štete, imamo tri nivoa identifikacije – osnovni, srednji i visoki – pojašnjava Ljajić.

Branislav Vujović, predsednik Nove frontir grupe, smatra da će novi zakon pomoći da Srbija uhvati priključak sa ostalim zemljama u Evropi i regionu i da će samim tim znatno olakšati poslovanje naših firmi, od osnivanja firme pa do svakodnevnih poslovnih procesa. Na primer, ako neki od direktora mora da potpiše dokument, to će moći da uradi i ako fizički nije prisutan u kompaniji.

– Procesi će se ubrzati i smanjiće se troškovi, a uvećati zadovoljstvo korisnika. Svi mi to ćemo osetiti kad budu promenjene procedure u državnoj upravi, jer ćemo gubiti mnogo manje vremena u redovima pred šalterima u opštinama i drugim državnim organima. Još je važnije da će to promeniti dinamiku poslovanja, kako u državnoj upravi, tako i u privredi, i time će se omogućiti brži razvoj naših preduzeća – rekao je za „Politiku” Vujović.

Smatra da bismo u nekim situacijama morali da budemo mnogo hrabriji i da ponekad treba preskočiti nivo zakona evropskih zemalja i prestići ih u smislu regulative vezane za digitalnu ekonomiju.

– Mi smo otvorili centar za digitalizaciju i mikrofilmovanje, u kojem možemo da ponudimo uslugu digitalizacije starih dokumenata. Skladištimo ih na mikrofilmu i istovremeno nudimo onlajn internet pretraživanje digitalizovanih dokumenta iz baze. To pomaže da se iskoriste prednosti novog zakona, uz poštovanje i starog i da se znatno olakša dalje poslovanje. Ovde se ne štedi samo na štampanju dokumenata na papiru i raznošenju dokumenata, već se omogućava definisanje potpuno novih poslovnih procesa, a posredno i novih poslovnih modela – kaže Vujović.

Gusto kontrolno sito

Sa­va Sa­vić, po­moć­nik mi­ni­stra tr­go­vi­ne, tu­ri­zma i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo, ka­že da je za­ko­nom pred­vi­đe­na ri­go­ro­zna pro­ve­ra da li je elek­tron­ski pot­pis i elek­tron­ski pe­čat va­že­ći. U slu­ča­ju da ne­ko iz­gu­bi svoj kva­li­fi­ko­va­ni elek­tron­ski pot­pis ima oba­ve­zu da to pri­ja­vi i ta­da se kva­li­fi­ko­va­ni elek­tron­ski ser­ti­fi­kat opo­zi­va. 

– Pred­vi­đe­na su tri ni­voa iden­ti­fi­ka­ci­je – osnov­ni, gde se ko­ri­sti­te svo­ju imejl adre­su i ši­fru za mo­bil­ni, sred­nji ni­vo, gde uz sve to ko­ri­sti­te i lo­zin­ku i mo­že­te da in­sta­li­ra­te da vam sti­že es-em-es da je iz­vr­šen elek­tron­ski pot­pis, i naj­vi­ši ni­vo, gde elek­tron­ski pot­pis ima po­se­ban pin i even­tu­al­no još ne­ki ste­pen za­šti­te po že­lji, kao što su oti­sak pr­sta ili do­dat­na lo­zin­ka – ka­že za „Po­li­ti­ku” Sa­va Sa­vić.

Vla­snik ne­kog do­ku­men­ta uvek mo­že da pro­ve­ri da li je taj elek­tron­ski pot­pis va­že­ći. Ser­ti­fi­ka­ti ima­ju svoj vre­men­ski pe­ri­od va­že­nja, kao, na pri­mer, lič­na kar­ta. U za­vi­sno­sti od ser­ti­fi­ka­ci­o­nog te­la i od iz­da­va­o­ca, mo­gu bi­ti iz­da­va­ni na dve ili pet go­di­na, što ni­je eks­pli­cit­no od­re­đe­no za­ko­nom. 

– Vla­snik mo­bil­nog te­le­fo­na ili ta­ble­ta mo­ći će da pot­pi­še elek­tron­ski do­ku­ment, ali pret­hod­no mo­ra da ak­ti­vi­ra elek­tron­ski pot­pis ta­ko što mo­ra da uku­ca po­se­ban pin ko­ji će zna­ti sa­mo vla­snik tog ure­đa­ja. Ka­da ga ak­ti­vi­ra­te, mo­že­te po­de­si­ti op­ci­ju da sva­ki put ka­da se ko­ri­sti va­ma stig­ne es-em-es da je to ura­đe­no. Ako iz­gu­bi­te te­le­fon, to mo­ra­te od­mah da pri­ja­vi­te, jer je to gu­bi­tak elek­tron­skog pot­pi­sa, isto kao što ima­te ob­ve­zu da to ura­di­te i ako ste iz­gu­bi­li lič­nu kar­tu ili pa­soš – ka­že Sa­vić.

Za kon­tro­lu je za­du­že­no Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne, tu­ri­zma i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, ko­je je pred­vi­de­lo i in­spek­cij­ski nad­zor. Sva­ka zlo­u­po­tre­ba pri­ja­vlju­je se in­spek­to­ru za elek­tron­ski pot­pis.