Банкари дерикоже, клијенти овце

Директна банка јавности се представила кампањом у којој су огласили да они своје клијенте не јашу, не черупају, не шишају. У рекламном материјалу, у свакој објави, нашла се и животиња, односно птица на коју се односе поменути глаголи. У слободној интерпретацији клијенти су онда коњи, овце, кокошке. Банка је огласила да код њих нема скривених трошкова, да кредит одобравају у најкраћем року, за један дан, и да не наплаћују годишње администрирање кредита.

Власници Директне банке су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, а банка је настала спајањем, пошто су купили бившу крагујевачку КБМ банку и Финдоместик банку. Они су јавности познати и као власници грицкалица „Марбо”, фирме коју су касније продали. Пре две године, у сарадњи са инвестиционим фондом „Мид Европа партнерс”, купили су „Дунав храна групу”, у чијем су саставу компаније: „Имлек”, „Млекара Суботица”, „Бамби”, „Књаз Милош”, а власници су и „Медигрупа”.

Ако је овом двојцу намера била да провокацијом њихова нова банка постане препознатљива на тржишту, у томе су несумњиво успели. О кампањи „не шишамо, не черупамо, не јашемо” сви причају, а изазвала је осуду дела стручне јавности и бес банкара.

Жозеф-Иван Лончар, оснивач, власник и главни уредник часописа о свету маркетинга „Табу” и почасни члан Међународног удружења оглашивача, означио је рекламу Директне банке као „огласни промашај века”.

Он је у свом посту на „Фејсбуку” написао да је „мало која огласна кампања у овом веку понизила струку и њене посленике као ова”. Додаје да се банка служи елементима нелојалне тржишне утакмице вређајући своје конкуренте.

– Кампања је у сукобу са Кодексом оглашавања и маркетинга. Пошто га у Србији немамо, упозоравам да смо, као Привредна комора Србије, директни потписници тог кодекса у ИЦЦ, Међународној трговинској комори чије је седиште у Паризу, а Србија је један од њених најстаријих чланова – пише Лончар.

Други кривац је, наводи, огласна агенција: ако је прихватила идеју клијента, није смела да то учини. Ако је и сама аутор, још горе. Клијента је морала да упозори да не жели да учествује у његовом неетичком понашању. Без обзира на то колико је клијент хтео или је толико и толико платио.

Лончар као трећег кривца, можда и највећег, апострофира медије: они, ни по коју цену, нису смели да прихвате објављивање ове кампање. Пошто је гро медија у рукама страних власника, требало је да се „сете” да у њиховим земљама то није дозвољено и да би, и те како, били санкционисани.
Четврти кривац, који је могао бити најсуровији суд ове глупости, јесу клијенти ове банке: грађани или фирме. Ова кампања директно вређа њихову интелигенцију, без обзира на то на којем је нивоу.

– Где су центри за заштиту потрошача? Где је Савет за штампу? Зар оглашавање није саставни део уређивачке политике било ког медија – пита Лончар.

У банкама не желе јавно да коментаришу кампању Директне банке и кажу да су сви банкари редом бесни и да им није јасно зашто ћути Народна банка, али и њихово секторско Удружење банака.

– Понуда Директне банке за кеш кредите иста је као и понуде свих осталих банка. Исте камате, исте процедуре. Они ни у чему нису дали повољнију понуду да би могли да се позивају на то да не јашу, не шишају или черупају клијенте. Навели су да не наплаћују накнаду за годишње администрирање кредита, а то не наплаћује ниједна банка или 99 одсто банака то не наплаћује, кажу у једној банци. Банке годинама граде имиџ, објашњавају да новац има своју цену, наводе шта све улази у камату како би објаснили клијентима да је не формирају тако да би што више зарадили. Где је крај негативној кампањи, да ли ће следећа бити упирање прстом у конкуренцију да су скупљи од њих – питају у банкама.

Оцењују да ће мало ко, због рекламе, да похрли у Директну банку, а задали су ударац бранши која није омиљена.

У Директној банци, с друге стране, презадовољни су ефектима рекламе и кажу да их клијенти засипају кредитним захтевима. Драган Лазаревић, председник Извршног одбора, каже да су желели да кажу да су они фер, ефикасна банка, да дају директне одговоре.

– Нисмо сматрали да треба да имамо у реклами маму, тату, секу, баку, деку који су срећни што отплаћују кредит, јер је то лицемерно. Истраживања показују да је за клијента одлазак у банку подједнако стресан као одлазак зубару – каже Лазаревић.

У маркетиншкој агенцији „Хоминид студио”, која је творац кампање, рекли су нам да им је драго што медије ова тема интересује и што кампања није прошла незапажено. „Ипак, не желимо да на било који начин коментаришемо ни овај пројекат ни било који други на којем смо радили” – кажу у „Хоминид студију”.