Могуће је бити и извршилац и жртва

Разговарајући са Немом, да ли сте у једном тренутку помислили да се можете наћи у позицији новинара који је опчињен ексклузивном причом и који лако може да постане плен манипулатора?

Та опасност увек постоји, и баш због тога увек проверавам све што чујем кроз све могуће изворе. Када је Нем причао о својој кћерки, за чије лечење је морао да обезбеди новац, месецима сам тражио медицинску документацију у болници где је девојчица била лечена. На крају сам добио читаву картотеку. Увек када сам био у прилици да тражим документацију са суђења, тражио сам је. Имао сам сведочанства о Нему од полиције, од његове породице, чак и од његових непријатеља. Сви су били вољни да говоре тако да сам имао потврду из неколико извора. Мада, истина је да је општи наратив у ствари Немов наратив, али мало је онога што други извори нису потврдили.

На шта сте мислили када сте рекли на је Нем у исто време био и паук и мушица?

Много сам о томе размишљао, због тога што је Нем манипулисао другим људима, али је у исто време био и жртва. То сам најпре покушао да објасним у књизи како је истовремено могуће да се буде извршилац и жртва, нарочито у чудним околностима Рио де Жанеира.

Да ли је на крају Нем организовао своје хапшење?

Уверен сам да је било тако, иако је Нем порицао такав исход догађаја. Моја убеђеност поткрепљена је изјавама других људи. Рекао сам му: „Антонио, мислим да си ти овако урадио. Наместио си читаву ствар, желео си да будеш ухапшен, али си исто тако намеравао да изгледа као да ниси хтео да будеш ухваћен”. Он ме је на то само погледао и насмејао се. Затим је рекао: „Мораћеш да сачекаш да изађем из затвора да бих ти испричао читаву причу”.

Зашто би моћан вођа једне од највећих фавела у Рију желео да буде ухваћен?

Ако би се предао полицији, изгубио би ауторитет у својој банди и у друштву. Није хтео да покаже да му је свега доста. Претварао се до краја како би и после хапшења остао снажан човек фавеле.

Један од узрока опстанка организованог криминала, који чини 15 одсто глобалне економије, је и корупција. Да ли могуће сузбити њен утицај?

Истакао бих још једну ствар, посебно у вези са организованим криминалом у Бразилу, а то је поред корупције и сиромаштво. Бразил је огромна земља, богата сировинама, али тамо је мали део становништва врло богат, док је 25 одсто оних који немају баш ништа. Разлике су огромне. Против корупције се треба борити снажним и независним институцијама, које се неће уплашити онога ко у том тренутку има моћ. Биће тешко смањити корупцију, а уколико се томе не тежи, и даље су отворене све могућности за развој криминала. Од укупно 900 фавела, њих 37 ушло је у програм пацификације у Бразилу, најпре због сигурности и одржавања Олимпијаде и Светског првенства у фудбалу, али није било довољно новца и програм је пропао. Сада је стање у Бразилу поново критично.

Изучавате трансформацију организованог криминала, његове сајбер видове, који се од класичног криминала разликују по томе што нема директног насиља. Да ли је због тих трансформација теже и ухватити криминалца у сајбер простору?

Врло је тешко ухватити сајбер криминалца. Сајбер криминал увећава се огромном брзином, зато што су ту профити још и виши него у класичном организованом криминалу, а шансе да ће одметник од закона бити ухваћен много су мање. Наравно, интернет је глобална комуникациона технологија, и ако постоји, на пример, тензија између САД и Русије, и ако амерички сајбер криминалци нападају Русију и обрнуто, то значи да је полицији све теже да установи где се криминалац налази и ко је он или она. То је стварно велики проблем.

За Европу се наводи чак седам сегмената кризе, једна од њих је и Брегзит. Неки прогностичари наводе и крај овог великог пројекта уније у блиској будућности. Шта мислите о томе?

Европска унија опстаће сигурно дуже него што се мисли. Брегзит је катастрофа и јесте починио значајну штету, ситуација у Каталонији је врло значајна. Има и позитивних знакова, Макрон је у Француској један од њих, као и неке европске економије које поново напредују. За разлику од британске економије која од Брегзита иде на доле. Тачно је да се Европска унија суочава са неколико криза, али сви смо суочени са вишестраним кризама. Али, једна од предности Европске уније је одређена трговинска стабилност која ће наставити да погодује људима унутар ове заједнице, као и изван ње. Знам да подршка Европској унији у Србији опада, али и даље мислим да је то права опција за Србију.

После овога што се дешава око осамостаљења Каталоније, постоје поређења са Косовом...

Приметио сам то у једним српским новинама које сам читао у авиону. Увек ће постојати проблеми у вези са уставним решењима југословенског конфликта, пре свега зато што су и у оквиру Југославије постојала различита уставна решења. Шпанија не признаје Косово, Румунија га не признаје као независну државу. Тако ће бити ризично и за Европску унију да призна целовитост Косова, али Дејвид Мекалистер је на Радију „Слободна Европа” пре неки дан изјавио да се ситуације на Косову и у Каталонији не могу поредити због различитих оклоности које сада избијају на површину. Мислим да у томе има делимичне истине. Али, читав проблем отцепљења и независности биће значајан за многе делове Европе, укључујући и Велику Британију.

Како објашњавате начин на који се полиција у Каталонији понела према народу?

Мислим да је шпанска влада то врло лош начин управљала тим догађајима. То је лоша политичка одлука премијера Рахоја, зато што већина у Каталонији, како сам ја то схватио, није за независност, али је 90 одсто оних који су изашли на референдум подржало ту идеју. Али то што је Рахој на такав начин послао полицију јесте страшна политичка грешка која ће, по мојој процени, само продужити кризу у Каталонији, пре него што ће довести до решења.

Каква је сада улога Србије у нашем региону?

Уопште, у последње време сматрам је врло позитивном. Дијалог између Приштине и Београда имао је позитивне резултате и мислим да Немачка и САД сматрају Србију више као део решења него као део проблема.