Moguće je biti i izvršilac i žrtva

Razgovarajući sa Nemom, da li ste u jednom trenutku pomislili da se možete naći u poziciji novinara koji je opčinjen ekskluzivnom pričom i koji lako može da postane plen manipulatora?

Ta opasnost uvek postoji, i baš zbog toga uvek proveravam sve što čujem kroz sve moguće izvore. Kada je Nem pričao o svojoj kćerki, za čije lečenje je morao da obezbedi novac, mesecima sam tražio medicinsku dokumentaciju u bolnici gde je devojčica bila lečena. Na kraju sam dobio čitavu kartoteku. Uvek kada sam bio u prilici da tražim dokumentaciju sa suđenja, tražio sam je. Imao sam svedočanstva o Nemu od policije, od njegove porodice, čak i od njegovih neprijatelja. Svi su bili voljni da govore tako da sam imao potvrdu iz nekoliko izvora. Mada, istina je da je opšti narativ u stvari Nemov narativ, ali malo je onoga što drugi izvori nisu potvrdili.

Na šta ste mislili kada ste rekli na je Nem u isto vreme bio i pauk i mušica?

Mnogo sam o tome razmišljao, zbog toga što je Nem manipulisao drugim ljudima, ali je u isto vreme bio i žrtva. To sam najpre pokušao da objasnim u knjizi kako je istovremeno moguće da se bude izvršilac i žrtva, naročito u čudnim okolnostima Rio de Žaneira.

Da li je na kraju Nem organizovao svoje hapšenje?

Uveren sam da je bilo tako, iako je Nem poricao takav ishod događaja. Moja ubeđenost potkrepljena je izjavama drugih ljudi. Rekao sam mu: „Antonio, mislim da si ti ovako uradio. Namestio si čitavu stvar, želeo si da budeš uhapšen, ali si isto tako nameravao da izgleda kao da nisi hteo da budeš uhvaćen”. On me je na to samo pogledao i nasmejao se. Zatim je rekao: „Moraćeš da sačekaš da izađem iz zatvora da bih ti ispričao čitavu priču”.

Zašto bi moćan vođa jedne od najvećih favela u Riju želeo da bude uhvaćen?

Ako bi se predao policiji, izgubio bi autoritet u svojoj bandi i u društvu. Nije hteo da pokaže da mu je svega dosta. Pretvarao se do kraja kako bi i posle hapšenja ostao snažan čovek favele.

Jedan od uzroka opstanka organizovanog kriminala, koji čini 15 odsto globalne ekonomije, je i korupcija. Da li moguće suzbiti njen uticaj?

Istakao bih još jednu stvar, posebno u vezi sa organizovanim kriminalom u Brazilu, a to je pored korupcije i siromaštvo. Brazil je ogromna zemlja, bogata sirovinama, ali tamo je mali deo stanovništva vrlo bogat, dok je 25 odsto onih koji nemaju baš ništa. Razlike su ogromne. Protiv korupcije se treba boriti snažnim i nezavisnim institucijama, koje se neće uplašiti onoga ko u tom trenutku ima moć. Biće teško smanjiti korupciju, a ukoliko se tome ne teži, i dalje su otvorene sve mogućnosti za razvoj kriminala. Od ukupno 900 favela, njih 37 ušlo je u program pacifikacije u Brazilu, najpre zbog sigurnosti i održavanja Olimpijade i Svetskog prvenstva u fudbalu, ali nije bilo dovoljno novca i program je propao. Sada je stanje u Brazilu ponovo kritično.

Izučavate transformaciju organizovanog kriminala, njegove sajber vidove, koji se od klasičnog kriminala razlikuju po tome što nema direktnog nasilja. Da li je zbog tih transformacija teže i uhvatiti kriminalca u sajber prostoru?

Vrlo je teško uhvatiti sajber kriminalca. Sajber kriminal uvećava se ogromnom brzinom, zato što su tu profiti još i viši nego u klasičnom organizovanom kriminalu, a šanse da će odmetnik od zakona biti uhvaćen mnogo su manje. Naravno, internet je globalna komunikaciona tehnologija, i ako postoji, na primer, tenzija između SAD i Rusije, i ako američki sajber kriminalci napadaju Rusiju i obrnuto, to znači da je policiji sve teže da ustanovi gde se kriminalac nalazi i ko je on ili ona. To je stvarno veliki problem.

Za Evropu se navodi čak sedam segmenata krize, jedna od njih je i Bregzit. Neki prognostičari navode i kraj ovog velikog projekta unije u bliskoj budućnosti. Šta mislite o tome?

Evropska unija opstaće sigurno duže nego što se misli. Bregzit je katastrofa i jeste počinio značajnu štetu, situacija u Kataloniji je vrlo značajna. Ima i pozitivnih znakova, Makron je u Francuskoj jedan od njih, kao i neke evropske ekonomije koje ponovo napreduju. Za razliku od britanske ekonomije koja od Bregzita ide na dole. Tačno je da se Evropska unija suočava sa nekoliko kriza, ali svi smo suočeni sa višestranim krizama. Ali, jedna od prednosti Evropske unije je određena trgovinska stabilnost koja će nastaviti da pogoduje ljudima unutar ove zajednice, kao i izvan nje. Znam da podrška Evropskoj uniji u Srbiji opada, ali i dalje mislim da je to prava opcija za Srbiju.

Posle ovoga što se dešava oko osamostaljenja Katalonije, postoje poređenja sa Kosovom...

Primetio sam to u jednim srpskim novinama koje sam čitao u avionu. Uvek će postojati problemi u vezi sa ustavnim rešenjima jugoslovenskog konflikta, pre svega zato što su i u okviru Jugoslavije postojala različita ustavna rešenja. Španija ne priznaje Kosovo, Rumunija ga ne priznaje kao nezavisnu državu. Tako će biti rizično i za Evropsku uniju da prizna celovitost Kosova, ali Dejvid Mekalister je na Radiju „Slobodna Evropa” pre neki dan izjavio da se situacije na Kosovu i u Kataloniji ne mogu porediti zbog različitih oklonosti koje sada izbijaju na površinu. Mislim da u tome ima delimične istine. Ali, čitav problem otcepljenja i nezavisnosti biće značajan za mnoge delove Evrope, uključujući i Veliku Britaniju.

Kako objašnjavate način na koji se policija u Kataloniji ponela prema narodu?

Mislim da je španska vlada to vrlo loš način upravljala tim događajima. To je loša politička odluka premijera Rahoja, zato što većina u Kataloniji, kako sam ja to shvatio, nije za nezavisnost, ali je 90 odsto onih koji su izašli na referendum podržalo tu ideju. Ali to što je Rahoj na takav način poslao policiju jeste strašna politička greška koja će, po mojoj proceni, samo produžiti krizu u Kataloniji, pre nego što će dovesti do rešenja.

Kakva je sada uloga Srbije u našem regionu?

Uopšte, u poslednje vreme smatram je vrlo pozitivnom. Dijalog između Prištine i Beograda imao je pozitivne rezultate i mislim da Nemačka i SAD smatraju Srbiju više kao deo rešenja nego kao deo problema.