Неурачунљиве убице деценијама у болници

Учествујући на округлом столу „Мере безбедности медицинског карактера“ у организацији мисије ОЕБС-а и Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу, она је изнела податак да је током последњих пет година на одељење за форензичку психијатрију болнице у Вршцу примљено 66 пацијената којима су судови изрекли ову меру безбедности. Међу њима је највише оних који су извршили убиство или покушај убиства.

– У истом периоду комисија лекара дала је 40 предлога за преиначење ове мере на меру обавезног психијатријског лечења на слободи, а само је за 13 пацијената добијена сагласност суда. Због кривичног дела убиства, најдуже се на спровођењу мере, више од 15 година, налази само један пацијент – рекла је др Воскресенски.

Јавности је мало познато да није само затворска болница у Београду „прихватни центар“ за неурачунљиве учиниоце кривичних дела. Они одлазе и у болницу у Вршцу и још две специјалне болнице за психијатријске болести – „Горња Топоница“ код Ниша и „Свети Врачеви“ у Новом Кнежевцу.

– Ове здравствене установе имају уговоре са Министарством здравља о спровођењу медицинских мера безбедности, али највећи број судова у Србији нема сазнања о постојању овог уговора, па се пацијенти углавном упућују у Специјалну затворску болницу у Београду, која нема довољне капацитете – каже др Татјана Воскресенски.

Професор др Станко Бејатовић, председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу, указао је да би у будућим изменама Кривичног законика требало предвидети ограничено трајање обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, уз могућност да се у сваком конкретном случају трајање мере продужи новом одлуком суда, уколико је то потребно. Такође сматра да треба увести могућност условног отпуста из здравствене установе.

– Обавеза је здравствене установе да најмање једанпут годишње обавештава суд који је изрекао меру о стању здравља лица према којем се примењује. Међутим, судија за извршење нема никакву улогу у надзору над спровођењем мере лечења. Извршење мере надзире министарство надлежно за послове здравља – каже др Бејатовић.

Председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор истиче да је улога браниоца приликом изрицања мере психијатријског лечења изузетно важна, јер окривљени због свог здравственог стања нема могућност да непосредно остварује своја права у кривичном поступку.

– Судске одлуке у овим поступцима претежно зависе од стручних питања медицинске природе и од одговора које даје судски вештак –неуропсихијатар. Зато је ангажовање стручног саветника нужна претпоставка делотворне одбране – каже Тинтор.

Чување и лечење у психијатријској болници заправо и није казна, јер „није кривично дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости“. То значи да нема ни кривице. Основ за изрицање мере безбедности није кривична одговорност, него постојање опасности да ће учинилац наставити да врши кривична дела.

Шта је неурачунљивост

Неурачунљивост значи да учинилац „није могао да схвати значај свог дела или није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености”. Битно смањена урачунљивост постоји када је, услед неког од наведених стања, способност учиниоца да схвати значај свог дела или способност да управља својим поступцима била битно смањена, каже Кривични законик.