Легализуј кућу па плати порез

Крагујевачка власт се досетила, па је податке које су грађани унели у захтеве за легализацију својих бесправно саграђених објеката искористила за ванредни попис непокретне имовине који, по одлуци Градског већа од 20. септембра, спроводи Градска пореска управа.

Попис је почео другог октобра, трајаће три месеца, а Градска пореска управа нам је доставила саопштење у којем се наводи да ће у овом послу, осим квадратуре која се измери „на терену”, бити коришћени и подаци које су грађани изнели у захтевима за озакоњене објеката.

Власт, међутим, није обавестила грађане да ће им на основу тих података бити разрезан порез на имовину.

Да ли је крагујевачка власт поштовала искључиво закон или је, можда, обманула грађане који приликом подношења захтева нису знали да ће подаци из захтева за легализацију бити употребљени за попис непокретне имовине и издавање нових пореских решења?

– Поступак легализације почиње издавањем решења о рушењу бесправно подигнутог објекта, а пошто није извесно хоће ли такав објекат уопште моћи да се легализује, пореска управа не би требало да каже плаћај док ти не буде срушено. Ред би био да се објекат прво озакони и упише у катастар непокретности, па тек онда да се изда решење о порезу. Зато је оно што ради пореска управа неморално – сматра крагујевачки адвокат Душко Пачариз.

Његов колега Живорад Лекић објашњава да за пореску управу није битно какав је статус објекта, да ли је легалан или није, већ само да ли има власника. У том смислу, пореска управа града ради по закону, али је требало да грађани, наглашава наш саговорник, претходно буду обавештени за шта ће бити коришћени њихови подаци.

– За пореску управу важно је да ли постоји носилац права својине, не у каквом је статусу објекат. Уколико се зна ко је власник, то је за пореску управу довољан правни основ да некога уведе у евиденцију пореских обвезника. Потез крагујевачке пореске управе није правно недопустив, нити је законом забрањен, али је неморалан – каже адвокат Лекић, наводећи да ће грађани највероватније морати да плате порез на имовину ретроаткивно, за претходних пет година.

У саопштењу Градске пореске управе пише да је законска обавеза пореских обвезника да подносе пореске пријаве и за незаконито изграђене објекте на којима имају право својине.

Наведено је и да је пореска управа у започетом попису имовине физичких лица користила податке о непокретностима које су Крагујевчани доставили ради легализације својих објеката.

Пореска управа упозорила је и на могуће санкције: грађани који не потпишу ново решење о порезу могу бити новчано кажњени, износом од 5.000 до 150.000 динара, пред надлежним судом за прекршаје, а по Закону о пореском поступку и пореској администрацији.

– Поједини годинама и деценијама не плаћају порез, никога није било брига и нико се озбиљно тиме није бавио, а град живи и развија се од наплате пореза. Онда их градска пореска служба уведе у порески обухват и онда смо неморални. Није морално тајити порез. Сви што редовно плаћају порез, испадају идиоти. Порез на имовину плаћа се без обзира на то да ли је објекат легалан или не – предочио нам је градоначелник Радомир Николић у телефонској поруци.

У одлуци Градског већа, којем по функцији председава градоначелник, наведено је да ће предмет пажње пописа бити не само непријављени објекти, него и објекти за које се утврди да имају већу површину у односу на пријављену. Од пописа се, како је наглашено, очекује и боља наплата пореза, а самим тим и повећање изворних прихода града.

Одлука да се у попису користе и подаци наведени у захтевима за легализацију у супротности је са ставом Сталне конференције градова и општина. СКГО је још 2012. категорички устврдио да легализација нема никакве везе са наплатом пореза на имовину.

Тадашње саопштење овог тела, чији је Крагујевац оснивач и један од истакнутих чланова, не оставља нимало простора за различита тумачења: „Питање легализације је битно првенствено за успостављање тачне евиденције у катастру непокретности, као и за промет некретнина, и нема никакве везе са наплатом пореза на имовину.”

СКГО је сугерисао и да је погрешна свака тврдња да ће се легализацијом повећати обухват пореских обвезника, а изразио је и сумњу да ће локалне самоуправе тако моћи да надокнаде губитке настале зато што несавесни грађани нису плаћали таксе за уређење земљишта.