Европа подиже камате, Србија их смањује

Смањење референтне камате увек је сигнал да би и друге камате, попут кредитних и депозитних, могле да иду у рикверц. Да ли ће тако и бити видеће се у будућој банкарској понуди.

Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, не верује да ће банке смањити кредитне камате. Зашто?

– Па због контрадикторних сигнала из Европе и САД. Можда ће још смањити камате на штедњу, а оне су већ изузетно ниске. Ако ЕЦБ почне да повећава камате, због њеног великог утицаја, и наша централна банка ће то морати да прати – каже Живковић.

Иначе, ЕЦБ је саопштила да су банке под њеном јурисдикцијом спремне за више каматне стопе.

Извршни одбор НБС, приликом доношења одлуке, имао је пре свега у виду средњорочну пројекцију инфлације и кретање њених кључних фактора, наводи централна банка. Додатним смањењем референтне каматне стопе у условима ниских инфлаторних притисака, НБС пружа додатну подршку кредитној активности и привредном расту. Народна банка је саопштила да се „међугодишња инфлација од почетка године креће у границама циља и у августу је смањена на 2,5 одсто. Настављено је смањење базне инфлације на 1,5 процената међугодишње, као и инфлационих очекивања како за једну, тако и за две године унапред, што указује на то да су инфлаторни притисци и даље ниски”, предочава НБС.

Такође, негативни ефекти суше на цене хране били су мањи од очекиваних. У односу на августовску пројекцију, у правцу ниже инфлације делују и мање увозне цене изражене у динарима и пад премије ризика земље на најнижи ниво од када се прати за Србију.

Додатно, фискална кретања су повољнија од очекиваних, што потврђује остварен суфицит на консолидованом нивоу од око два процента бруто домаћег производа (БДП) у осам месеци, констатује се у саопштењу.

Извршни одбор, како се додаје, и за наредни период очекује да ће се инфлација кретати у границама циља од три одсто плус, минус 1,5 процентних поена.

Поред поменутих фактора, инфлацију ће успоравати и висока база код цена нафтних деривата, а почетком 2018. и излазак овогодишњих једнократних поскупљења појединих производа и услуга из међугодишњег обрачуна.

У средњем року, у супротном смеру, деловаће постепен раст светских цена примарних пољопривредних производа и агрегатне тражње у Србији, сматра НБС.

Извршни одбор је оценио да кретања на међународном робном и финансијском тржишту и даље карактерише неизвесност. Неизвесно је кретање светских цена примарних производа, о чему сведочи и волатилност цена нафте током септембра.

На међународном финансијском тржишту, неизвесност у највећој мери, како указују из НБС, и даље проистиче из различитих монетарних политика водећих централних банака, Федералних резерви (Фед) и Европске централне банке, што може да утиче на токове капитала према земљама у успону.

Међутим, чињеница је да упркос глобалном економском опоравку, за сада нема сигнала да расту инфлаторни притисци на страни тражње и да би заоштравање монетарне политике водећих централних банака могло бити брже од најављеног.

Такође, извршни одбор истиче да је, захваљујући повољним макроекономским изгледима за наредни период, Србија данас отпорнија на потенцијално негативне утицаје из међународног окружења.