Индустријски парк у Србији следеће године

Финансираће га три велике кинеске банке: Експорт-импорт, Банка за развој и Кинеска банка за изградњу.

Пројекат ће се простирати на 320 хектара на левој обали Дунава и у наредних неколико година биће реализован у три фазе: прва вредна око 120 милиона, друга 100 милиона и трећа 80 милиона евра.

– Меморандум о заинтересованости већ је потписало више од 40 великих кинеских компанија које желе да буду присутне у парку – рекао је министар Поповић, који је председник радне групе за реализацију тог пројекта.

Наша држава би уложила земљиште, а кинеска страна би обезбедила новац.

Донг Футанг, директор компаније ЦРБЦ, каже да они имају искуство на управљању и изградњи 20 индустријских паркова у свету – Индонезији, Пакистану…

– Морамо да убрзамо преговоре и да почнемо да градимо парк. Ми већ имамо неке компаније које са нама сарађују и које ће такође бити укључене. Желимо да учествујемо у индустријализацији Србије – каже Футанг.

Од српске стране очекује да понуди добре услове за компаније које ће инвестирати. Узор ће им бити индустријски парк из Суџоа, у који су Кина и Сингапур деведесетих година прошлог века уложили око 30 милијарди долара и који је привукао 18,9 милијарди долара страних инвестиција. Наравно, он је много већи од будућег београдског али ће принцип, односно циљ бити исти, а то је подстицање иновација и предузетништва и привлачење високотехнолошких индустрија, посебно информационих технологија.

ЦРБЦ је једна од четири највеће грађевинске државне компаније у Кини, која искључиво ради у иностранству. Њен годишњи обрт износи око девет милијарди долара. Код нас је позната као градитељ моста Земун–Борча, чије фотографије су изложене у холу ове компаније, а граде још и ауто-пут између Обреновца и Сурчина, а требало би и да буду ангажовани на довршетку Коридора 11 од Чачка до Пожеге, а потом и на повезивању овог Коридора са Црном Гором. Осим ауто-путева граде и мостове, железнице. У Кини, што је једна од њихових малобројних инвестиција, саградили су брзу пругу од Пекинга до Шангаја, дужине око 1.318 километара. Игром случаја новинарска екипа из Србије и министар Ненад Поповић управо су се возили том саобраћајницом на којој возови јуре брзином од 380 километара на сат, а пројектована је за брзине веће од 400 километара. Рута између престонице Кине и финансијског центра ове земље прелази се за око пет сати. Што се удобности тиче већа је него у авиону, са доста простора, а и будући да су гужве на аеродромима огромне и да готово никада авион из Пекинга за Шангај не креће на време многи се одлучују за овај вид превоза. Карта у првој класи кошта око 120 евра.

Кина је иначе изградила једну од најраширенијих мрежа железнице високе брзине на свету за само неколико година. Иако се укључила у тај сектор после Европе и Јапана, држи рекорд када је реч о железницама високе брзине. Има најдужу мрежу железница високе брзине, око 22.000 километара, што је 60 одсто укупне светске дужине. Железница високе брзине Пекинг–Гуангџоу пружа се кроз више од 2.000 километара и најдужа је ове врсте. Своју технологију применила је у Турској и Русији, где је повезала Москву и Казањ.

Хуавеј ће први доћи

Када уђете у развојни центар „Хуавеја”, осећате се као да сте у спејс шатлу или да сте закорачили у будућност. Пажњу истраживача ове компаније заокупљају 5Г технологија, која шаље информације у реалном времену и филм скида за осам секунди, као и клауд технологија, која обећава боље опције за чување, односно проналажење података, истовремено штитећи од упада хакера.

– „Хуавеј” ће бити прва кинеска компанија која ће доћи у индустријски парк у Београду – рекао је министар Ненад Поповић, после разговора са менаџментом ове компаније, која је прошле године у истраживања и центар за развој уложила 11 милијарди долара.

Ова компанија је у Кини највећи произвођач паметних телефона и трећа у свету после „Епла” и „Самсунга”. Њена годишња зарада је 75 милијарди долара, што је увећање од 32 одсто у односу на 2015. годину.

„Хуавеј” се нашао на Форбсовој листи највреднијих брендова за 2017. и једини је кинески бренд на овој листи. Претходне године је био на Интербренд листи, Топ 100 највреднијих брендова на свету и попео се на 72. место, што представља најбржи успон у технолошкој индустрији.

– Долазак „Хуавеја” у парк за нас ће бити значајан будући да је лидер у својој области. Он истина послује у Србији, али ће на овај начин сигурно допринети развоју ИКТ технологије – каже Поповић.

„Хуавеј” у Србији већ сарађује са „Телекомом” на побољшању квалитета фиксне телефоније и интернета. План је да Србија сваком грађанину обезбеди приступ интернету брзине 30 мегабита по секунди, а за најмање 50 одсто домаћинстава брзине 100 мегабита по секунди. „Хуавеј” и Влада Србије планирају сарадњу на успостављању „Г облака” („Government cloud”) који би објединио инфраструктуру података и комуникације за све државне органе и понудио све апликације које су потребне државним органима за њихово пословање. Компанија ће радити и на развоју система „Safe and smart city” у Србији.