Industrijski park u Srbiji sledeće godine

Finansiraće ga tri velike kineske banke: Eksport-import, Banka za razvoj i Kineska banka za izgradnju.

Projekat će se prostirati na 320 hektara na levoj obali Dunava i u narednih nekoliko godina biće realizovan u tri faze: prva vredna oko 120 miliona, druga 100 miliona i treća 80 miliona evra.

– Memorandum o zainteresovanosti već je potpisalo više od 40 velikih kineskih kompanija koje žele da budu prisutne u parku – rekao je ministar Popović, koji je predsednik radne grupe za realizaciju tog projekta.

Naša država bi uložila zemljište, a kineska strana bi obezbedila novac.

Dong Futang, direktor kompanije CRBC, kaže da oni imaju iskustvo na upravljanju i izgradnji 20 industrijskih parkova u svetu – Indoneziji, Pakistanu…

– Moramo da ubrzamo pregovore i da počnemo da gradimo park. Mi već imamo neke kompanije koje sa nama sarađuju i koje će takođe biti uključene. Želimo da učestvujemo u industrijalizaciji Srbije – kaže Futang.

Od srpske strane očekuje da ponudi dobre uslove za kompanije koje će investirati. Uzor će im biti industrijski park iz Sudžoa, u koji su Kina i Singapur devedesetih godina prošlog veka uložili oko 30 milijardi dolara i koji je privukao 18,9 milijardi dolara stranih investicija. Naravno, on je mnogo veći od budućeg beogradskog ali će princip, odnosno cilj biti isti, a to je podsticanje inovacija i preduzetništva i privlačenje visokotehnoloških industrija, posebno informacionih tehnologija.

CRBC je jedna od četiri najveće građevinske državne kompanije u Kini, koja isključivo radi u inostranstvu. Njen godišnji obrt iznosi oko devet milijardi dolara. Kod nas je poznata kao graditelj mosta Zemun–Borča, čije fotografije su izložene u holu ove kompanije, a grade još i auto-put između Obrenovca i Surčina, a trebalo bi i da budu angažovani na dovršetku Koridora 11 od Čačka do Požege, a potom i na povezivanju ovog Koridora sa Crnom Gorom. Osim auto-puteva grade i mostove, železnice. U Kini, što je jedna od njihovih malobrojnih investicija, sagradili su brzu prugu od Pekinga do Šangaja, dužine oko 1.318 kilometara. Igrom slučaja novinarska ekipa iz Srbije i ministar Nenad Popović upravo su se vozili tom saobraćajnicom na kojoj vozovi jure brzinom od 380 kilometara na sat, a projektovana je za brzine veće od 400 kilometara. Ruta između prestonice Kine i finansijskog centra ove zemlje prelazi se za oko pet sati. Što se udobnosti tiče veća je nego u avionu, sa dosta prostora, a i budući da su gužve na aerodromima ogromne i da gotovo nikada avion iz Pekinga za Šangaj ne kreće na vreme mnogi se odlučuju za ovaj vid prevoza. Karta u prvoj klasi košta oko 120 evra.

Kina je inače izgradila jednu od najraširenijih mreža železnice visoke brzine na svetu za samo nekoliko godina. Iako se uključila u taj sektor posle Evrope i Japana, drži rekord kada je reč o železnicama visoke brzine. Ima najdužu mrežu železnica visoke brzine, oko 22.000 kilometara, što je 60 odsto ukupne svetske dužine. Železnica visoke brzine Peking–Guangdžou pruža se kroz više od 2.000 kilometara i najduža je ove vrste. Svoju tehnologiju primenila je u Turskoj i Rusiji, gde je povezala Moskvu i Kazanj.

Huavej će prvi doći

Kada uđete u razvojni centar „Huaveja”, osećate se kao da ste u spejs šatlu ili da ste zakoračili u budućnost. Pažnju istraživača ove kompanije zaokupljaju 5G tehnologija, koja šalje informacije u realnom vremenu i film skida za osam sekundi, kao i klaud tehnologija, koja obećava bolje opcije za čuvanje, odnosno pronalaženje podataka, istovremeno štiteći od upada hakera.

– „Huavej” će biti prva kineska kompanija koja će doći u industrijski park u Beogradu – rekao je ministar Nenad Popović, posle razgovora sa menadžmentom ove kompanije, koja je prošle godine u istraživanja i centar za razvoj uložila 11 milijardi dolara.

Ova kompanija je u Kini najveći proizvođač pametnih telefona i treća u svetu posle „Epla” i „Samsunga”. Njena godišnja zarada je 75 milijardi dolara, što je uvećanje od 32 odsto u odnosu na 2015. godinu.

„Huavej” se našao na Forbsovoj listi najvrednijih brendova za 2017. i jedini je kineski brend na ovoj listi. Prethodne godine je bio na Interbrend listi, Top 100 najvrednijih brendova na svetu i popeo se na 72. mesto, što predstavlja najbrži uspon u tehnološkoj industriji.

– Dolazak „Huaveja” u park za nas će biti značajan budući da je lider u svojoj oblasti. On istina posluje u Srbiji, ali će na ovaj način sigurno doprineti razvoju IKT tehnologije – kaže Popović.

„Huavej” u Srbiji već sarađuje sa „Telekomom” na poboljšanju kvaliteta fiksne telefonije i interneta. Plan je da Srbija svakom građaninu obezbedi pristup internetu brzine 30 megabita po sekundi, a za najmanje 50 odsto domaćinstava brzine 100 megabita po sekundi. „Huavej” i Vlada Srbije planiraju saradnju na uspostavljanju „G oblaka” („Government cloud”) koji bi objedinio infrastrukturu podataka i komunikacije za sve državne organe i ponudio sve aplikacije koje su potrebne državnim organima za njihovo poslovanje. Kompanija će raditi i na razvoju sistema „Safe and smart city” u Srbiji.