Парк са погледом у будућност

У почетку није баш све ишло тако глатко, било је успона и падова, а Сингапур је у међувремену смањио свој удео са 65 на 28 процената.

Овај технолошко-иновациони парк данас има један од највиших прихода по глави становника у Кини – око 17.000 долара годишње. У БДП-у учествује са око 240 милијарди јуана (око 36 милијарди долара), привукао је 18,9 милијарди долара станих инвестиција и 197,2 милијарде домаћих. Занимљиво је да је прошле године, са осам процената раста БДП-а, имао већи раст од целе Кине, где је износио 6,8 одсто.

То је била једна од првих кинеских зона за развој предузећа и представљало једну од тежњи да се понови успех таквих зона у Сингапуру, који је препознат као модел за кинески развој.

Међу првим компанијама које су дошле у Суџоу биле су оне из Сингапура. Убрзо су привукли и најбоље светске компаније, а као први из групе најбољих дошли су „Сименс” и „Самсунг”, који преко ове зоне сада остварују промет од 10 милијарди евра.

У парку тренутно послује 25.000 компанија. У рукама странаца је 5.500 предузећа, од чега 90 са листе „Форчн 500”. Другим речима, нема познате фирме у свету која овде нема канцеларију или погон. Нека од имена су: „Филипс”, „Исола”, „Хитачи”, „Фуџицу”, „Дајмлер Крајслер”, „Ханивел”, „Тотал”, „Мајкрософт”.

Успех технолошко-иновационог индустријског парка зависи од довођења талентованих људи из различитих делова света. Око 70 процената од 800.000 људи који раде и живе на 288 квадратних километара поред језера Душу нису из Суџоуа. То пространство нимало не подсећа на гомилу набацаних сивих и ружних зграда, какве би се очекивале у индустријским зонама. Све је пажљиво осмишљено. Влада Кине и град нису желели да праве шуму бетонских спаваоница за раднике а Суџу представља један од покушаја да становништво буде више од пуке радне снаге.

Кад пролазите широким булеварима, окруженим великим зеленим површинама, модерне пословне зграде, у којима радници имају на располагању базене и сале за спорт, смењују се са стамбеним зградама, школама, болницама, универзитетима… Суџоу је препун зеленила и у њему се много лакше дише него у Пекингу. Важи за један од најчистијих градова у Кини. Не само да нема смећа и да су улице и језера чисти, већ нема ни загађења ваздуха од кога страдају други градови. С обзиром на то да Кина 80 одсто својих потреба задовољава термоелектранама на угаљ и да је на светским форумима прозивана као велики загађивач, овај део југоисточне Кине пријатно нас је изненадио.

Индустријски парк користи чисте технологије, јер је фокусиран на клауд технологију, биомедицину и нанотехнологију. Више од 80 одсто предузећа у парку бави се неком од ове три индустрије, а циљ парка је да створи снажну везу са различитим светским универзитетима.

У прошлој деценији постали су дом стартап, иновативних и креативних компанија. Основали су one stop servis. Мале фирме, које броје од пет до десет људи, нису ништа знале о финансијском рачуноводству, прописима, нити о томе како да организују компаније.

Фенг Зенг Гонг, челник АРТС групе, потврђује да парк има значајну политику олакшица за привлачење инвеститора, које се мењају и прилагођавају различитим фазама развоја парка.

– Давали смо пореске олакшице, бесплатно земљиште, инфраструктуру и грађевинске дозволе. Касније се то мењало, како је парк растао – каже Гонг, који би требало да осмисли изглед оваквог парка у Србији. Он је у разговору са министром Ненадом Поповићем, који је шеф тима за изградњу нашег индустријског парка, обећао да ће београдски парк бити један од најбољих логистичких центара у југоисточној Европи.

Како је објаснио, и град Суџоу је помагао при оснивању. Снижавао је порезе на зараде, а најбољим радницима даване су награде од 500.000 јуана (око 75.000 долара). Све то дало је импресивне резултате. Статистика је показала да је вредност производње високотехнолошких индустрија у парку у првом тромјесечју 2016. достигла 58,8 милијарди јуана (9,6 милијарди долара), што представља 65,6 одсто укупне вредности производње парка. У парку је у првом тромесечју 2016. било 147 новопријављених високотехнолошких инвестиционих пројеката.

Занимљиво је да ту послује око 700 компанија за биолошку медицину, укључујући и неке са основним власничким правима интелектуалне својине и јаком тржишном конкурентношћу. Одавде је потекло 29 нових биолошких лекова. 

Борча по узору на Суџоу

Српско-кинески индустријски парк у Београду, према најавама, биће изграђен у Борчи и простираће се на 320 хектара. Парк ће бити изграђен поред Пупиновог моста и према студији изводљивости, у њему ће бити отворено више од хиљаду високотехнолошких компанија. Оне ће запослити 10.000 људи из области као што су: паметна индустрија, роботика, нове технологије и иновације. Према речима министра Ненада Поповића, прелиминарна вредност тог пројекта износи око 300 милиона евра, а финансираће га три велике кинеске банке: Експорт-импорт, Банка за развој и Кинеска банка за изградњу. Меморандум о заинтересованости већ је потписало више од 40 великих кинеских компанија које желе да буду присутне у парку.