Пунолетсво Евролиге

Прошле сезоне је направљен одлучан корак у „рату“ са Фиба, чак 11 клубова је потписало десетогодишње уговоре (Ефес, Армани, Басконија, ЦСКА, Барселона, Фенербахче, Макаби, Олимпијакос, Панатинаикос, Реал и Жалгирис), а компанија ИМГ је то „залила“ са 630 милиона евра. Буџети клубова су расли из године у годину, што је омогућило да доводе звучна имена чак и из НБА, па није изостала реакција фактора који доносе екстра приход – гледалаца, маркетинга и ТВ права. Евролига је у овом тренутку најмоћније кошаркашко предузеће после НБА, па не чуди што је успела да заштити „произвођаче“ од прековременог рада, одбијањем клубова да дају играче за такмичења под окриљем Фибе у току сезоне. Посебан феномен је гледаност овог такмичења ван континента и све чврће повезивање са НБА, којој, уосталом, Евролига нескривено и тежи у будућности.

У већ прилично затворену лигу тешко је ући, а „мала врата“ су још једино отворена кроз Еврокуп (првак), два регионална такмичења (шампиони ВТБ и АБА лиге) и две специјалне позивнице, на које ексклузивитет (не зна се колико коштају) има ЕКА (Удружење евролигашких клубова). Сам поглед на буџете тимова и обрт средстава показује да је Евролига „светлосну годину“ удаљена од Фибе, која свим силама, уценама и претњама чак, покушава да такмичење најбољих европских клубова врати под своје окриље. Као и у сваком „друштву“, разлике су огромне, па тако имамо клубове богаташе, чији буџет је близу 50 милиона евра, али и „сиротињу“ која располаже са свега пет милиона, али која уме да игра кошарку. У последњу групу спада и шампион АБА лиге и Србије Црвена звезда, којој је мало недостајало да прошле сезоне постане апсолутни хит, скором 16-14 за длаку јој је измакло место међу осам најбољих.

И у сезони која је на прагу, у том погледу мало шта се променило. Најмоћније касе су код клубова који су делили ловорике у претходних 17 сезона, а било је само осам првака из шест држава. Коло води Панатинаикос са четири, по једну мање имају ЦСКА и Макаби, до два трофеја је дошла Барселона, а по једном су славили Виртус, Реал и Барселона. Италијански тим је нестао са кошаркашке мапе, а преосталих шест и даље слове као кандидати за титулу, са моћним тимовима, логистиком и наравно буџетима. Тако сведоче и кладионице, а када је о њима реч, квоте говоре да је Црвена звезда на самом зачељу. Ту позицију јој је доделио и реномирани кошаркаши сајт „Еурохупс“, уз напомену да су 16 победа, чак седам у низу, прошле сезоне – „далека историја“...

На „црвено-белима“ је да још једном демантују „неверне Томе“, као што су радили сезонама уназад (ово је пета по реду), са два пласмана у „Топ“ 16 и четвртфиналом, остану најгледанији тим са најтежим домаћим тереном и ороче учешће у наредним сезонама, од новца добијеног продајом најбољих играча које су подигли на врхунски ниво. Ту се највећим делом мисли на домаћу „робу“, а после Американаца, којих ће ове сеоне бити 57, српски кошаркаши су најзаступљенији (24), колико има и Шпанаца, а следе Грци (19) и Руси (16). Не рачунајући оне из Звездиног састава, има их у више од половине тимовима – Ефесу (Штимац), Арманију (Мицов), Бамбергу (Митровић), Фенербахчеу (Калинић и Гудурић), Химкију (Марковић), Олимпијакосу (Милутинов), Реалу (Кузмић), Уникахи (Недовић, Милосављевић, Мусли) и Жалгирису (Мицић).

Тренерима ће ове сеоне бити знатно лакше јер имају искуство како припремити тимове за ритам утакмица у згуснутом распореду, у неколико наврата и по две у недељи, плус оне на другим фронтовима. У премијерној се најбоље снашао најискуснији и најтрофејнији – Жељко Обрадовић. Пробио је лед, донео је прву Евролигу за један турски тим и сада без оптерећења може да креира и стреми ка свом десетом трофеју. Иако је остао без двојице најбољих играча, Богдановића и Јудоа који су отишли у НБА, са новајлијама Вонамајкером, Мелијем, Томпсоном (био 12. пик на драфту), Гудурићем и Гулером, Фенербахче је највећи кандидат а освајање пехара. Мало промена је било и у Реалу и ЦСКА, а Олимпијакос и Панатинаикос увек конкуришу за „фајнл фор“.

Највеће изненађење могао би да буде Химки. Руси су се добро „отворили“, тренеру Барцокасу који зна како се осваја Евролига, омогућили су да доведе играче које је желео, а већина имају завидно НБА искуство – Робинсон, Ханикат, Томас, Андерсон, Гил, уз звезду Шведа, нашег Стефана Марковића, Црногорца Тодоровића и проверене руске снаге, Зајцева, Соколова, Моњу и Зубкова.

Што се наградног фонда тиче, остао је исти у односу на прошлу сезону. Сваки учесник инкасираће у старту 200.000 евра, победа вреди 37.000 у регуларном делу, а 70.000 у плеј-офу и на „фајнл фору“. Шампион ће у пехару добити милион евра, поражени финалиста дупло мање, „бронзани“ тим 300.000, а четвртопласирани 150.000.

Тројица тренера дебитанти

Велике играчке рокаде током лета пратиле су и промене тренера. Чак седам тимова је  добило нове шефове стручног штаба, а Ефес, Бамберг, ЦСКА, Фенербахче, Олимпиакос, Панатинаикос, Реал, Уникаха и Жалгирис то нису урадили. Тројица тренера ће дебитовати на највећој сцени. Аргентинац Пабло Приђони вратио се у Басконију у којој је стекао играчку славу. Убедљиво најмлађи је Душан Алимпијевић из Црвене звезде (31), а Чус Видорета је на кормилу шампиона Шпаније заменио Педра Мартинеза, са препоруком освајача Лиге шампиона Фибе. Од 16 тренера петорица су освајали Евролигу. Жељко Обрадовић (Фенербахче) ће дуго бити недостижан са девет титула, а по једну су освојили Димитрис Итудис (ЦСКА), Јоргос Барцокас (Химки), Ћави Пасквал (Барселона) и Пабло Ласо (Реал).