Punoletsvo Evrolige

Prošle sezone je napravljen odlučan korak u „ratu“ sa Fiba, čak 11 klubova je potpisalo desetogodišnje ugovore (Efes, Armani, Baskonija, CSKA, Barselona, Fenerbahče, Makabi, Olimpijakos, Panatinaikos, Real i Žalgiris), a kompanija IMG je to „zalila“ sa 630 miliona evra. Budžeti klubova su rasli iz godine u godinu, što je omogućilo da dovode zvučna imena čak i iz NBA, pa nije izostala reakcija faktora koji donose ekstra prihod – gledalaca, marketinga i TV prava. Evroliga je u ovom trenutku najmoćnije košarkaško preduzeće posle NBA, pa ne čudi što je uspela da zaštiti „proizvođače“ od prekovremenog rada, odbijanjem klubova da daju igrače za takmičenja pod okriljem Fibe u toku sezone. Poseban fenomen je gledanost ovog takmičenja van kontinenta i sve čvrće povezivanje sa NBA, kojoj, uostalom, Evroliga neskriveno i teži u budućnosti.

U već prilično zatvorenu ligu teško je ući, a „mala vrata“ su još jedino otvorena kroz Evrokup (prvak), dva regionalna takmičenja (šampioni VTB i ABA lige) i dve specijalne pozivnice, na koje ekskluzivitet (ne zna se koliko koštaju) ima EKA (Udruženje evroligaških klubova). Sam pogled na budžete timova i obrt sredstava pokazuje da je Evroliga „svetlosnu godinu“ udaljena od Fibe, koja svim silama, ucenama i pretnjama čak, pokušava da takmičenje najboljih evropskih klubova vrati pod svoje okrilje. Kao i u svakom „društvu“, razlike su ogromne, pa tako imamo klubove bogataše, čiji budžet je blizu 50 miliona evra, ali i „sirotinju“ koja raspolaže sa svega pet miliona, ali koja ume da igra košarku. U poslednju grupu spada i šampion ABA lige i Srbije Crvena zvezda, kojoj je malo nedostajalo da prošle sezone postane apsolutni hit, skorom 16-14 za dlaku joj je izmaklo mesto među osam najboljih.

I u sezoni koja je na pragu, u tom pogledu malo šta se promenilo. Najmoćnije kase su kod klubova koji su delili lovorike u prethodnih 17 sezona, a bilo je samo osam prvaka iz šest država. Kolo vodi Panatinaikos sa četiri, po jednu manje imaju CSKA i Makabi, do dva trofeja je došla Barselona, a po jednom su slavili Virtus, Real i Barselona. Italijanski tim je nestao sa košarkaške mape, a preostalih šest i dalje slove kao kandidati za titulu, sa moćnim timovima, logistikom i naravno budžetima. Tako svedoče i kladionice, a kada je o njima reč, kvote govore da je Crvena zvezda na samom začelju. Tu poziciju joj je dodelio i renomirani košarkaši sajt „Eurohups“, uz napomenu da su 16 pobeda, čak sedam u nizu, prošle sezone – „daleka istorija“...

Na „crveno-belima“ je da još jednom demantuju „neverne Tome“, kao što su radili sezonama unazad (ovo je peta po redu), sa dva plasmana u „Top“ 16 i četvrtfinalom, ostanu najgledaniji tim sa najtežim domaćim terenom i oroče učešće u narednim sezonama, od novca dobijenog prodajom najboljih igrača koje su podigli na vrhunski nivo. Tu se najvećim delom misli na domaću „robu“, a posle Amerikanaca, kojih će ove seone biti 57, srpski košarkaši su najzastupljeniji (24), koliko ima i Španaca, a slede Grci (19) i Rusi (16). Ne računajući one iz Zvezdinog sastava, ima ih u više od polovine timovima – Efesu (Štimac), Armaniju (Micov), Bambergu (Mitrović), Fenerbahčeu (Kalinić i Gudurić), Himkiju (Marković), Olimpijakosu (Milutinov), Realu (Kuzmić), Unikahi (Nedović, Milosavljević, Musli) i Žalgirisu (Micić).

Trenerima će ove seone biti znatno lakše jer imaju iskustvo kako pripremiti timove za ritam utakmica u zgusnutom rasporedu, u nekoliko navrata i po dve u nedelji, plus one na drugim frontovima. U premijernoj se najbolje snašao najiskusniji i najtrofejniji – Željko Obradović. Probio je led, doneo je prvu Evroligu za jedan turski tim i sada bez opterećenja može da kreira i stremi ka svom desetom trofeju. Iako je ostao bez dvojice najboljih igrača, Bogdanovića i Judoa koji su otišli u NBA, sa novajlijama Vonamajkerom, Melijem, Tompsonom (bio 12. pik na draftu), Gudurićem i Gulerom, Fenerbahče je najveći kandidat a osvajanje pehara. Malo promena je bilo i u Realu i CSKA, a Olimpijakos i Panatinaikos uvek konkurišu za „fajnl for“.

Najveće iznenađenje mogao bi da bude Himki. Rusi su se dobro „otvorili“, treneru Barcokasu koji zna kako se osvaja Evroliga, omogućili su da dovede igrače koje je želeo, a većina imaju zavidno NBA iskustvo – Robinson, Hanikat, Tomas, Anderson, Gil, uz zvezdu Šveda, našeg Stefana Markovića, Crnogorca Todorovića i proverene ruske snage, Zajceva, Sokolova, Monju i Zubkova.

Što se nagradnog fonda tiče, ostao je isti u odnosu na prošlu sezonu. Svaki učesnik inkasiraće u startu 200.000 evra, pobeda vredi 37.000 u regularnom delu, a 70.000 u plej-ofu i na „fajnl foru“. Šampion će u peharu dobiti milion evra, poraženi finalista duplo manje, „bronzani“ tim 300.000, a četvrtoplasirani 150.000.

Trojica trenera debitanti

Velike igračke rokade tokom leta pratile su i promene trenera. Čak sedam timova je  dobilo nove šefove stručnog štaba, a Efes, Bamberg, CSKA, Fenerbahče, Olimpiakos, Panatinaikos, Real, Unikaha i Žalgiris to nisu uradili. Trojica trenera će debitovati na najvećoj sceni. Argentinac Pablo Priđoni vratio se u Baskoniju u kojoj je stekao igračku slavu. Ubedljivo najmlađi je Dušan Alimpijević iz Crvene zvezde (31), a Čus Vidoreta je na kormilu šampiona Španije zamenio Pedra Martineza, sa preporukom osvajača Lige šampiona Fibe. Od 16 trenera petorica su osvajali Evroligu. Željko Obradović (Fenerbahče) će dugo biti nedostižan sa devet titula, a po jednu su osvojili Dimitris Itudis (CSKA), Jorgos Barcokas (Himki), Ćavi Paskval (Barselona) i Pablo Laso (Real).