Учите украјински да бисте имали једнаке шансе

Нарочито због тога што, како је навео Јагланд, оживљавају популистичке националистичке идеје у појединим деловима Европе, које већ угрожавају права мањина и изискују повећану осетљивост спрам мањинских права. А мале варнице могу да покрену пожаре, написао је први човек Савета Европе.

Ово отворено писмо, које је само јавна манифестација поруке која је упућена украјинском председнику, за сада ипак није имало позитиван ефекат.

Упркос упозорењима Европске комисије (ЕК) да би украјинско законодавство требало да одговара међународним обавезама ове државе, Порошенко не само да није повукао потпис са спорног закона него је у Парламентарној скупштини Савета Европе у Стразбуру на веома креативан начин бранио свој закон.

Упркос жустрим протестима украјинских суседа због закона који дискриминише језике националних мањина којима у Украјини говоре Руси, Мађари, Румуни, Русини и Пољаци, закон је образложен као мера којом се обезбеђује боља интеграција мањина и помоћ припадницима мањинских народа у Украјини да нађу посао у јавној служби. Истовремено у потпуности се игнорише могућност да они у јавној служби или факултетима и школама користе свој матерњи језик.

Одговарајући на примедбе европских институција које је изнела и представница ЕК Маја Коцијанчич поводом језичке дискриминације, Порошенко је у среду у Стразбуру рекао да је „неприхватљива политизација новог украјинског закона о образовању” и тврдио да је закон написан тако да обезбеђује „једнаке могућности за све учеснике образовног процеса”, што према његовом тумачењу значи – обезбеђивање пристојног места за све националне мањине у целокупном украјинском друштву.

Очигледну дискриминацију коју је озваничио законодавни систем украјински преседник је представио као врлину. При томе је европским званичницима посредно поручио да у државама које немају такву језичку законодавну политику какву спроводи Кијев – припадници националних мањина, захваљујући језичкој толеранцији државе у којој живе, имају непремостиве тешкоће да остваре сва своја права.

А власти у Кијеву су управо упозорене из Брисела на поштовање конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина и Европску повељу о правима мањина. Али украјински председник је остао при свом ставу, покушавајући да фактичку забрану образовања на другим језицима који се говоре у Украјини представи као одличну прилику да се националне мањине интегришу у украјинско друштво.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је нови украјински закон назвао срамотним, румунски премијер је отказао посету Украјини, Пољска тврди даје на снази „језички геноцид”, а Русија је такву политику оценила као чин културног геноцида.

Званична Будимпешта је отишла најдаље у протестима: мађарске дипломате су добиле инструкцију да не подржавају више ни једну украјинску иницијативу у међународним организацијама, што значи да ће на свим форумима, од УН, ОЕБС-а и ЕУ, покретати питање уношења измена у језичку одредбу украјинског закона о образовању.

Осим тога, најављено је да ће Мађарска покренути ревизију споразума о придруживању између Украјине и ЕУ.

Тако је политички сукоб који у Украјини постоји између украјинског и руског становништва, који је довео и до рата, овом одлуком проширен и на друге националне мањине у овој земљи.