Učite ukrajinski da biste imali jednake šanse

Naročito zbog toga što, kako je naveo Jagland, oživljavaju populističke nacionalističke ideje u pojedinim delovima Evrope, koje već ugrožavaju prava manjina i iziskuju povećanu osetljivost spram manjinskih prava. A male varnice mogu da pokrenu požare, napisao je prvi čovek Saveta Evrope.

Ovo otvoreno pismo, koje je samo javna manifestacija poruke koja je upućena ukrajinskom predsedniku, za sada ipak nije imalo pozitivan efekat.

Uprkos upozorenjima Evropske komisije (EK) da bi ukrajinsko zakonodavstvo trebalo da odgovara međunarodnim obavezama ove države, Porošenko ne samo da nije povukao potpis sa spornog zakona nego je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu na veoma kreativan način branio svoj zakon.

Uprkos žustrim protestima ukrajinskih suseda zbog zakona koji diskriminiše jezike nacionalnih manjina kojima u Ukrajini govore Rusi, Mađari, Rumuni, Rusini i Poljaci, zakon je obrazložen kao mera kojom se obezbeđuje bolja integracija manjina i pomoć pripadnicima manjinskih naroda u Ukrajini da nađu posao u javnoj službi. Istovremeno u potpunosti se ignoriše mogućnost da oni u javnoj službi ili fakultetima i školama koriste svoj maternji jezik.

Odgovarajući na primedbe evropskih institucija koje je iznela i predstavnica EK Maja Kocijančič povodom jezičke diskriminacije, Porošenko je u sredu u Strazburu rekao da je „neprihvatljiva politizacija novog ukrajinskog zakona o obrazovanju” i tvrdio da je zakon napisan tako da obezbeđuje „jednake mogućnosti za sve učesnike obrazovnog procesa”, što prema njegovom tumačenju znači – obezbeđivanje pristojnog mesta za sve nacionalne manjine u celokupnom ukrajinskom društvu.

Očiglednu diskriminaciju koju je ozvaničio zakonodavni sistem ukrajinski presednik je predstavio kao vrlinu. Pri tome je evropskim zvaničnicima posredno poručio da u državama koje nemaju takvu jezičku zakonodavnu politiku kakvu sprovodi Kijev – pripadnici nacionalnih manjina, zahvaljujući jezičkoj toleranciji države u kojoj žive, imaju nepremostive teškoće da ostvare sva svoja prava.

A vlasti u Kijevu su upravo upozorene iz Brisela na poštovanje konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Evropsku povelju o pravima manjina. Ali ukrajinski predsednik je ostao pri svom stavu, pokušavajući da faktičku zabranu obrazovanja na drugim jezicima koji se govore u Ukrajini predstavi kao odličnu priliku da se nacionalne manjine integrišu u ukrajinsko društvo.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je novi ukrajinski zakon nazvao sramotnim, rumunski premijer je otkazao posetu Ukrajini, Poljska tvrdi daje na snazi „jezički genocid”, a Rusija je takvu politiku ocenila kao čin kulturnog genocida.

Zvanična Budimpešta je otišla najdalje u protestima: mađarske diplomate su dobile instrukciju da ne podržavaju više ni jednu ukrajinsku inicijativu u međunarodnim organizacijama, što znači da će na svim forumima, od UN, OEBS-a i EU, pokretati pitanje unošenja izmena u jezičku odredbu ukrajinskog zakona o obrazovanju.

Osim toga, najavljeno je da će Mađarska pokrenuti reviziju sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i EU.

Tako je politički sukob koji u Ukrajini postoji između ukrajinskog i ruskog stanovništva, koji je doveo i do rata, ovom odlukom proširen i na druge nacionalne manjine u ovoj zemlji.