Аустрија бира нови парламент
Аустријанци данас бирају нови парламентарни сазив, а избор никада није био већи: шеснаест странака, грађанских покрета и иницијатива надмеће се за наклоност 6,4 милиона бирача с правом гласа (међу њима су и млади који су на дан избора навршили шеснаесту годину). Ипак, недоумице нема да ће три велике странке – социјалдемократи и њихов народњачки партнер у коалиционој влади, као и популистичка, крајње десно оријентисана Слободарска странка освојити највећи број гласова.
За разлику од избора у минулих пет деценија, на којима је по правилу грађанска левица била фаворит (и побеђивала на изборима, осим у два наврата, почетком новог миленијума), овога пута је полазна ситуација сасвим другачија: судећи према свим анализама бирачког расположења у минулих шест месеци, велики фаворит је садашњи министар спољних послова Себастијан Курц са својом Народњачком странком (ОеВП), а главни такмац му је вођа слободара (ФПОе) Хајнц Кристијан Штрахе.
Социјалдемократи би на крају могли да заузму треће место, што би био најгори изборни резултат од свршетка Другог светског рата. Међутим, чак и у случају да социјалдемократи приреде изненађење и однесу победу на изборима, извесније је да ће странка центра, народњаци, оформити коалициону владу са слободарима – као почетком двехиљадитих година, када су другопласирани слободари (с Јергом Хајдером) и тада трећа странка по јачини, народњаци, образовали коалициону владу. Тадашњи искорак удесно суновратио је Аустрију у политичку изолацију унутар ЕУ. Беч се суочио с такозваним билатералним санкцијама осталих чланица Уније.
Данас, међутим, више се ни не помишља на санкције, уколико Аустрија поново скрене удесно. Десна опција јача широм Европе, не само у источним земљама попут Пољске и Мађарске, где десничари владају. Десница је све јача на Западу. То показују изборни успеси Марин ле Пен и њеног Националног фронта у Француској, и нагли успон Алтернативе за Немачку (АфД) која је пре месец дана освојила чак 14 одсто гласова и постала трећа најјача странка у Немачкој.
Међу критичарима аустријских изборних прилика најгласнији, до сада, био је чешки министар спољних послова Карел Шварценберг. Стари Хабзбург (потомак изворне швајцарско-хабзбуршке династије) изјавио је да Аустрији прети „орбанизација”, као у Мађарској где влада Виктор Орбан.
Намеће се питање, шта се то догодило у Аустрији и где су бирачи који су, по традицији, гласали за леву опцију?
Према процени већине аустријских аналитичара, избори су расписани у погрешно време, односно, садашњи канцелар Керн био је неодлучан и бојажљив, пропустио је прилику да распише изборе на почетку 2016. године, када је био на врхунцу популарности. Ипак, ово објашњење би било прихватљиво само као појашњење (закаснеле) одлуке. Разлози су извесно другачије природе, своде се на засићеност аустријских бирача доминацијом етаблираних странака које више не одговарају захтевима времена.
Реченом иде у прилог, да су шест од десет странака са надрегионалном кандидатуром - народни покрети, а не странке. То се, пре свега, односи на народњака Себастијана Курца: стекао је велику популарност када је, по рецепту Емануела Макрона, најавио да ће се кандидовати као „Листа Курц”, а као канцелар неће водити страначку, већ свенародну политику.
Аустријанцима, дакле, извесно се допао кредо Себастијана Курца. Да су прочитали шта је велики немачки филозоф Јирген Хабермас рекао пред изборе у Немачкој (изјава од 19. априла 2017. за хамбуршки „Цајт”) можда би другачије размишљали: „Ко се сматра позванијим од странака да води политику, није аполитички настројен, већ опасан (по друштво, прим. аутора).”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
