Austrija bira novi parlament
Austrijanci danas biraju novi parlamentarni saziv, a izbor nikada nije bio veći: šesnaest stranaka, građanskih pokreta i inicijativa nadmeće se za naklonost 6,4 miliona birača s pravom glasa (među njima su i mladi koji su na dan izbora navršili šesnaestu godinu). Ipak, nedoumice nema da će tri velike stranke – socijaldemokrati i njihov narodnjački partner u koalicionoj vladi, kao i populistička, krajnje desno orijentisana Slobodarska stranka osvojiti najveći broj glasova.
Za razliku od izbora u minulih pet decenija, na kojima je po pravilu građanska levica bila favorit (i pobeđivala na izborima, osim u dva navrata, početkom novog milenijuma), ovoga puta je polazna situacija sasvim drugačija: sudeći prema svim analizama biračkog raspoloženja u minulih šest meseci, veliki favorit je sadašnji ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc sa svojom Narodnjačkom strankom (OeVP), a glavni takmac mu je vođa slobodara (FPOe) Hajnc Kristijan Štrahe.
Socijaldemokrati bi na kraju mogli da zauzmu treće mesto, što bi bio najgori izborni rezultat od svršetka Drugog svetskog rata. Međutim, čak i u slučaju da socijaldemokrati prirede iznenađenje i odnesu pobedu na izborima, izvesnije je da će stranka centra, narodnjaci, oformiti koalicionu vladu sa slobodarima – kao početkom dvehiljaditih godina, kada su drugoplasirani slobodari (s Jergom Hajderom) i tada treća stranka po jačini, narodnjaci, obrazovali koalicionu vladu. Tadašnji iskorak udesno sunovratio je Austriju u političku izolaciju unutar EU. Beč se suočio s takozvanim bilateralnim sankcijama ostalih članica Unije.
Danas, međutim, više se ni ne pomišlja na sankcije, ukoliko Austrija ponovo skrene udesno. Desna opcija jača širom Evrope, ne samo u istočnim zemljama poput Poljske i Mađarske, gde desničari vladaju. Desnica je sve jača na Zapadu. To pokazuju izborni uspesi Marin le Pen i njenog Nacionalnog fronta u Francuskoj, i nagli uspon Alternative za Nemačku (AfD) koja je pre mesec dana osvojila čak 14 odsto glasova i postala treća najjača stranka u Nemačkoj.
Među kritičarima austrijskih izbornih prilika najglasniji, do sada, bio je češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg. Stari Habzburg (potomak izvorne švajcarsko-habzburške dinastije) izjavio je da Austriji preti „orbanizacija”, kao u Mađarskoj gde vlada Viktor Orban.
Nameće se pitanje, šta se to dogodilo u Austriji i gde su birači koji su, po tradiciji, glasali za levu opciju?
Prema proceni većine austrijskih analitičara, izbori su raspisani u pogrešno vreme, odnosno, sadašnji kancelar Kern bio je neodlučan i bojažljiv, propustio je priliku da raspiše izbore na početku 2016. godine, kada je bio na vrhuncu popularnosti. Ipak, ovo objašnjenje bi bilo prihvatljivo samo kao pojašnjenje (zakasnele) odluke. Razlozi su izvesno drugačije prirode, svode se na zasićenost austrijskih birača dominacijom etabliranih stranaka koje više ne odgovaraju zahtevima vremena.
Rečenom ide u prilog, da su šest od deset stranaka sa nadregionalnom kandidaturom - narodni pokreti, a ne stranke. To se, pre svega, odnosi na narodnjaka Sebastijana Kurca: stekao je veliku popularnost kada je, po receptu Emanuela Makrona, najavio da će se kandidovati kao „Lista Kurc”, a kao kancelar neće voditi stranačku, već svenarodnu politiku.
Austrijancima, dakle, izvesno se dopao kredo Sebastijana Kurca. Da su pročitali šta je veliki nemački filozof Jirgen Habermas rekao pred izbore u Nemačkoj (izjava od 19. aprila 2017. za hamburški „Cajt”) možda bi drugačije razmišljali: „Ko se smatra pozvanijim od stranaka da vodi politiku, nije apolitički nastrojen, već opasan (po društvo, prim. autora).”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
