Да ли ће Сахара „прескочити” Медитеран

Од по­чет­ка ин­ду­стриј­ског раз­во­ја, об­ја­снио је Рам­шторф, еми­си­ја угљен-ди­ок­си­да у ат­мос­фе­ри нај­ве­ћа је у прет­ход­них три ми­ли­о­на го­ди­на. Услед то­га, сред­ња тем­пе­ра­ту­ра на пла­не­ти је по­ра­сла за је­дан сте­пен, а то­пље­ње ле­да на Грен­лан­ду и Ан­тарк­ти­ку је до­ве­ло до нај­ве­ћег по­ве­ћа­ња ни­воа мо­ра у прет­ход­на три ми­ле­ни­ју­ма. По­пла­ве, су­ше, то­плот­ни та­ла­си, ура­га­ни и из­у­ми­ра­ње жи­вог све­та са­мо су не­ке од по­сле­ди­ца.

„Са 95 од­сто из­ве­сно­сти мо­же се ре­ћи да је људ­ска ак­тив­ност глав­ни узрок гло­бал­ном за­гре­ва­њу. За­то је пи­та­ње мо­же­мо ли вре­мен­ске ка­та­стро­фе по­пут ура­га­на ’Ка­три­на’ или су­ша у Си­ри­ји 2011. на­зи­ва­ти ’при­род­ним’ ка­та­стро­фа­ма”, ука­зао је Рам­шторф.

Прет­ход­на де­це­ни­ја, до­дао је он, би­ла је нај­то­пли­ја од ка­ко се ме­ри вре­ме, уз број­не еле­мен­тар­не не­по­го­де не­ви­ђе­не сна­ге и ути­ца­ја.

„Са­мо 2003. у Евро­пи је услед вру­ћи­на умр­ло 70.000 љу­ди, а те де­це­ни­је пет пу­та је обо­рен ре­корд нај­то­пли­јих ле­та од 1500. го­ди­не”, ис­та­као је Рам­шторф. Ако се гло­бал­но за­гре­ва­ње на­ста­ви, сред­ња тем­пе­ра­ту­ра на Зе­мљи ће се до 2100. по­ве­ћа­ти че­ти­ри сте­пе­на. По­сле­ди­це се не мо­гу ни на­слу­ти­ти ако се зна да се ак­ту­ел­не ка­та­стро­фе ши­ром све­та де­ша­ва­ју услед по­ве­ћа­ња све­га је­дан сте­пен.

„За­то је нео­п­ход­но да се гло­бал­но за­гре­ва­ње за­у­ста­ви вид­но ис­под два сте­пе­на, што је циљ Па­ри­ског спо­ра­зу­ма, за ко­ји би би­ло бо­ље да је пот­пи­сан пре два­де­сет го­ди­на”, ис­та­као је Рам­шторф. За наш лист, он је на­вео да су САД за­у­зе­ле ве­о­ма ира­ци­о­нал­ну по­зи­ци­ју кад је реч о овом до­ку­мен­ту, „ма­да је она ра­ци­о­нал­на са ста­но­ви­шта ло­би­ја ко­ји се за­ла­жу за ко­ри­шће­ње угља и наф­те и моћ­ни су у Аме­ри­ци”.

„Ипак, то је крат­ко­ви­да по­ли­ти­ка ко­ја ће, сма­трам, би­ти оки­дач за оштре ре­ак­ци­је остат­ка све­та. Ако се пот­пи­сни­це бу­ду при­др­жа­ва­ле спо­ра­зу­ма, би­ће спре­че­не нај­го­ре ка­та­стро­фе, ма­да ће и да­ље би­ти екс­трем­них вре­мен­ских не­по­го­да на ко­је ће­мо мо­ра­ти да се адап­ти­ра­мо”, ре­као је он за „По­ли­ти­ку”.

Допринос Милутина Миланковића

Отварајући скуп у САНУ, који је окупио стручњаке из Србије, Европе, Северне и Јужне Америке, Кине и Јапана, председник САНУ, проф. др Владимир Костић изразио је наду да ће тај симпозијум припремити бар нацрте одговора на проблеме климатских промена.

Министар заштите животне средине Горан Триван је упозорио да ће се човечанство тешко изборити с последицама које је само проузроковало. Белгијски климатолог Андре Бергер, инострани члан САНУ, указао је на заслуге нашег научника Милутина  Миланковића, описавши га као „највећег  геофизичара свих времена који је дао немерљив допринос схватању како се климатске промене одражавају на планету”.

На отварању је говорио  и академик Федор Месингер,  председник Организационог одбора скупа,  који је упозорио да би поплаве попут оних које су задесиле Србију 2014. могле да се понове.