Da li će Sahara „preskočiti” Mediteran

Od po­čet­ka in­du­strij­skog raz­vo­ja, ob­ja­snio je Ram­štorf, emi­si­ja ugljen-di­ok­si­da u at­mos­fe­ri naj­ve­ća je u pret­hod­nih tri mi­li­o­na go­di­na. Usled to­ga, sred­nja tem­pe­ra­tu­ra na pla­ne­ti je po­ra­sla za je­dan ste­pen, a to­plje­nje le­da na Gren­lan­du i An­tark­ti­ku je do­ve­lo do naj­ve­ćeg po­ve­ća­nja ni­voa mo­ra u pret­hod­na tri mi­le­ni­ju­ma. Po­pla­ve, su­še, to­plot­ni ta­la­si, ura­ga­ni i iz­u­mi­ra­nje ži­vog sve­ta sa­mo su ne­ke od po­sle­di­ca.

„Sa 95 od­sto iz­ve­sno­sti mo­že se re­ći da je ljud­ska ak­tiv­nost glav­ni uzrok glo­bal­nom za­gre­va­nju. Za­to je pi­ta­nje mo­že­mo li vre­men­ske ka­ta­stro­fe po­put ura­ga­na ’Ka­tri­na’ ili su­ša u Si­ri­ji 2011. na­zi­va­ti ’pri­rod­nim’ ka­ta­stro­fa­ma”, uka­zao je Ram­štorf.

Pret­hod­na de­ce­ni­ja, do­dao je on, bi­la je naj­to­pli­ja od ka­ko se me­ri vre­me, uz broj­ne ele­men­tar­ne ne­po­go­de ne­vi­đe­ne sna­ge i uti­ca­ja.

„Sa­mo 2003. u Evro­pi je usled vru­ći­na umr­lo 70.000 lju­di, a te de­ce­ni­je pet pu­ta je obo­ren re­kord naj­to­pli­jih le­ta od 1500. go­di­ne”, is­ta­kao je Ram­štorf. Ako se glo­bal­no za­gre­va­nje na­sta­vi, sred­nja tem­pe­ra­tu­ra na Ze­mlji će se do 2100. po­ve­ća­ti če­ti­ri ste­pe­na. Po­sle­di­ce se ne mo­gu ni na­slu­ti­ti ako se zna da se ak­tu­el­ne ka­ta­stro­fe ši­rom sve­ta de­ša­va­ju usled po­ve­ća­nja sve­ga je­dan ste­pen.

„Za­to je neo­p­hod­no da se glo­bal­no za­gre­va­nje za­u­sta­vi vid­no is­pod dva ste­pe­na, što je cilj Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma, za ko­ji bi bi­lo bo­lje da je pot­pi­san pre dva­de­set go­di­na”, is­ta­kao je Ram­štorf. Za naš list, on je na­veo da su SAD za­u­ze­le ve­o­ma ira­ci­o­nal­nu po­zi­ci­ju kad je reč o ovom do­ku­men­tu, „ma­da je ona ra­ci­o­nal­na sa sta­no­vi­šta lo­bi­ja ko­ji se za­la­žu za ko­ri­šće­nje uglja i naf­te i moć­ni su u Ame­ri­ci”.

„Ipak, to je krat­ko­vi­da po­li­ti­ka ko­ja će, sma­tram, bi­ti oki­dač za oštre re­ak­ci­je ostat­ka sve­ta. Ako se pot­pi­sni­ce bu­du pri­dr­ža­va­le spo­ra­zu­ma, bi­će spre­če­ne naj­go­re ka­ta­stro­fe, ma­da će i da­lje bi­ti eks­trem­nih vre­men­skih ne­po­go­da na ko­je će­mo mo­ra­ti da se adap­ti­ra­mo”, re­kao je on za „Po­li­ti­ku”.

Doprinos Milutina Milankovića

Otvarajući skup u SANU, koji je okupio stručnjake iz Srbije, Evrope, Severne i Južne Amerike, Kine i Japana, predsednik SANU, prof. dr Vladimir Kostić izrazio je nadu da će taj simpozijum pripremiti bar nacrte odgovora na probleme klimatskih promena.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je upozorio da će se čovečanstvo teško izboriti s posledicama koje je samo prouzrokovalo. Belgijski klimatolog Andre Berger, inostrani član SANU, ukazao je na zasluge našeg naučnika Milutina  Milankovića, opisavši ga kao „najvećeg  geofizičara svih vremena koji je dao nemerljiv doprinos shvatanju kako se klimatske promene odražavaju na planetu”.

Na otvaranju je govorio  i akademik Fedor Mesinger,  predsednik Organizacionog odbora skupa,  koji je upozorio da bi poplave poput onih koje su zadesile Srbiju 2014. mogle da se ponove.