Палестинско помирење

„Коначни споразум” значајно утврђује ауторитет председника Абаса који је често био оптуживан да упркос политике помирења са Израелом није остварио опипљив резултат. Сада је отворена перспектива заједничког наступа палестинског руководства у трагању да кроз формулу две државе дођу до независности.

После недавне прве седнице палестинске владе у Гази након три године, Хамасови радикални милитанти прихватили су бројне уступке, чиме су потврдили да Газом не могу да управљају без Фатаха који је јуна 2007. протеран из Појаса после оружаних сукоба.

Очекујући укључивање својих људи у палестинска министарства у Рамали, на Западној обали, Хамас је прихватио да контролу граница Газе препусти ривалској Палестинској управи која ће од 1. децембра контролисати целокупни живот Газе.

Договор би могао да донесе велико олакшање за два милиона Палестинаца из Појаса стишњеног између Израела и Египта. Становницима Појаса биће коначно омогућено да преко Египта путују у свет.

Палестинска управа прихватила је да прекине са санкцијама којима је ове године притискала Хамас да прихвати преговоре. Обнављају се исплате плата запосленима у јавној управи и испоруке електричне енергије које су Газу довеле на руб хуманитарне катастрофе.

Фатах и Хамас пропустили су да се договоре пре једне деценије, али да би се сада дух помирења преселио на Западну обалу и у Појас Газе мораће да се отклоне многа нерешена питања, попут судбине Хамасовог војног крила или мреже тунела испод Појаса коју користе милитанти и шверцери оружја.

Око 3.000 Фатахових припадника безбедности придружиће се полицијским снагама у Гази, али Хамас ће остати најмоћнија наоружана група са око 25.000 људи под оружјем. Абасова власт тражи да војно крило Хамаса и његово оружје буду стављени под контролу палестинских служби у Рамали, али Хамас инсистира да задржи арсенале.

У Каиру је за 21. новембар заказан састанак свих палестинских фракција који би могао да буде почетак разговора о формирању заједничке владе, али и отварање дебате о кључним питањима – Хамасовог војног крила, оружја , расподеле политичких позиција и расписивања општих избора.

Израел је избегао да критикује споразум ограничавајући се на дипломатски одговор који је много смиренији од неких ранијих изјава премијера Бенијамина Нетанијахуа и министра одбране Авигдора Либермана. “Помирење са масовним убицама је део проблема, а не део решења”, каже премијер.

Званичници сада понављају став да Фатах и Хамас морају да уваже позицију блискоисточне четворке – УН, САД, ЕУ и Русија – која захтева да се Хамас одрекне насиља и разоружа, призна Израел и прихвати све претходне договоре Израела и Палестинаца.

„Израел захтева да Палестинска управа не допусти Хамасу било какве терористичке активности у Јудеји и Самарији (Западној обали) као и у Гази, уколико Палестинска управа заиста буде одговорна за своје територије”, цитира „Хаарец” изјаву израелског званичника.

Договор из Каира није добра вест Нетанијахуу. Разлаз између Западне обале и Газе био је његова кључна дипломатска алатка која му је омогућавала да подстиче поделу међу палестинским фракцијама а да захтеве међународне заједнице за обновом мировног процеса одбија уз аргумент да нема кредибилног саговорника који представља све Палестинце јер Абас не може да гарантује да ће споразум важити и у Појасу Газе.

Резултат палестинског дијалога поздрављен је у Вашингтону, али администрација може да се нађе у правном проблему: амерички закон забрањује било какву сарадњу са Хамасом све док је на списку терористичких организација.

Аналитичари оцењују да ће се после успеха међупалестинског дијалога увећати притисци за обнову израелско-палестинских мировних преговора замрзнутих пре три године. Такав консензус постоји у Вашингтону и Москви, а има и колективну подршку арапског света.