Palestinsko pomirenje

„Konačni sporazum” značajno utvrđuje autoritet predsednika Abasa koji je često bio optuživan da uprkos politike pomirenja sa Izraelom nije ostvario opipljiv rezultat. Sada je otvorena perspektiva zajedničkog nastupa palestinskog rukovodstva u traganju da kroz formulu dve države dođu do nezavisnosti.

Posle nedavne prve sednice palestinske vlade u Gazi nakon tri godine, Hamasovi radikalni militanti prihvatili su brojne ustupke, čime su potvrdili da Gazom ne mogu da upravljaju bez Fataha koji je juna 2007. proteran iz Pojasa posle oružanih sukoba.

Očekujući uključivanje svojih ljudi u palestinska ministarstva u Ramali, na Zapadnoj obali, Hamas je prihvatio da kontrolu granica Gaze prepusti rivalskoj Palestinskoj upravi koja će od 1. decembra kontrolisati celokupni život Gaze.

Dogovor bi mogao da donese veliko olakšanje za dva miliona Palestinaca iz Pojasa stišnjenog između Izraela i Egipta. Stanovnicima Pojasa biće konačno omogućeno da preko Egipta putuju u svet.

Palestinska uprava prihvatila je da prekine sa sankcijama kojima je ove godine pritiskala Hamas da prihvati pregovore. Obnavljaju se isplate plata zaposlenima u javnoj upravi i isporuke električne energije koje su Gazu dovele na rub humanitarne katastrofe.

Fatah i Hamas propustili su da se dogovore pre jedne decenije, ali da bi se sada duh pomirenja preselio na Zapadnu obalu i u Pojas Gaze moraće da se otklone mnoga nerešena pitanja, poput sudbine Hamasovog vojnog krila ili mreže tunela ispod Pojasa koju koriste militanti i šverceri oružja.

Oko 3.000 Fatahovih pripadnika bezbednosti pridružiće se policijskim snagama u Gazi, ali Hamas će ostati najmoćnija naoružana grupa sa oko 25.000 ljudi pod oružjem. Abasova vlast traži da vojno krilo Hamasa i njegovo oružje budu stavljeni pod kontrolu palestinskih službi u Ramali, ali Hamas insistira da zadrži arsenale.

U Kairu je za 21. novembar zakazan sastanak svih palestinskih frakcija koji bi mogao da bude početak razgovora o formiranju zajedničke vlade, ali i otvaranje debate o ključnim pitanjima – Hamasovog vojnog krila, oružja , raspodele političkih pozicija i raspisivanja opštih izbora.

Izrael je izbegao da kritikuje sporazum ograničavajući se na diplomatski odgovor koji je mnogo smireniji od nekih ranijih izjava premijera Benijamina Netanijahua i ministra odbrane Avigdora Libermana. “Pomirenje sa masovnim ubicama je deo problema, a ne deo rešenja”, kaže premijer.

Zvaničnici sada ponavljaju stav da Fatah i Hamas moraju da uvaže poziciju bliskoistočne četvorke – UN, SAD, EU i Rusija – koja zahteva da se Hamas odrekne nasilja i razoruža, prizna Izrael i prihvati sve prethodne dogovore Izraela i Palestinaca.

„Izrael zahteva da Palestinska uprava ne dopusti Hamasu bilo kakve terorističke aktivnosti u Judeji i Samariji (Zapadnoj obali) kao i u Gazi, ukoliko Palestinska uprava zaista bude odgovorna za svoje teritorije”, citira „Haarec” izjavu izraelskog zvaničnika.

Dogovor iz Kaira nije dobra vest Netanijahuu. Razlaz između Zapadne obale i Gaze bio je njegova ključna diplomatska alatka koja mu je omogućavala da podstiče podelu među palestinskim frakcijama a da zahteve međunarodne zajednice za obnovom mirovnog procesa odbija uz argument da nema kredibilnog sagovornika koji predstavlja sve Palestince jer Abas ne može da garantuje da će sporazum važiti i u Pojasu Gaze.

Rezultat palestinskog dijaloga pozdravljen je u Vašingtonu, ali administracija može da se nađe u pravnom problemu: američki zakon zabranjuje bilo kakvu saradnju sa Hamasom sve dok je na spisku terorističkih organizacija.

Analitičari ocenjuju da će se posle uspeha međupalestinskog dijaloga uvećati pritisci za obnovu izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora zamrznutih pre tri godine. Takav konsenzus postoji u Vašingtonu i Moskvi, a ima i kolektivnu podršku arapskog sveta.