Јункерово пророчанство

Зашто Брисел одиста сада упућује оваква охрабрења, када је све донедавно истицао да отварање врата ЕУ искључиво зависи од заслуга сваке земље појединачно? Мекалистер је у заједничком обраћању новинарима с премијерком, на изненађење појединих овдашњих посматрача, понудио један од одговора: да је Србија за ЕУ важна у контексту геостратешке и геополитичке позиције и да је европски пут значајан како за Србију, тако и за ЕУ.

Има, међутим, и других тумачења најновијих европских изјава. Једни у њима читају жељу уније да пружи нови замах проширењу, други политичку одлуку, а трећи су уверени да се иза мекшег става крије заправо страх од Русије. Тако је, рецимо, хрватски аналитичар Давор Ђенеро изјавио да је Јункер у свој говор, на иницијативу канцеларке Ангеле Меркел, убацио реченицу да је 2025. рок уласка Црне Горе и Србије, да би Србију дистанцирали од Русије и да „ЕУ овим жели да мотивише Србију”.

Професор студија југоисточне Европе универзитета у Грацу Флоријан Бибер каже да би тај потез шире тумачио. „Изјава Јункера била је покушај да се исправи штета проузрокована у време кад је био номинован. Давање датума треба да пружи нову енергију проширењу, али је и одраз тога да у ЕУ постоји перцепција да је најгора криза готова и да сада ЕУ може поново да се усредсреди на проширење”, каже Бибер за „Политику”.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра пак да ЕУ поступа „пар екселанс” геополитички. „Државе се често примају или одбијају на основу геополитичких процена, а не достигнутих стандарда. Тако су Румунија и Бугарска, које су у реформама одмакле мање од нас, примљене 2007. године. Стога није искључено да унутар ЕУ постоји школа мишљења да Србију треба примити убрзано, али исто тако условити пријем дистанцирањем од Русије”, каже Анђелковић и додаје да ми треба да примењујемо све европске реформе које унапређују друштво, али да само чланство не треба да прихватимо по цену прекида односа са Русијом.

Према речима Драгана Ђукановића, из Центра за спољну политику, Јункеров рок је „још у магли”, али је доста битно да смо добили неку врсту реакције. Он не види неки притисак ЕУ јер улазак подразумева да се ускладимо са њиховом спољном и безбедносном политиком и у том смислу се од нас очекује измена неких аранжмана са државама које нису чланице ЕУ. „Али, очигледно постоји геополитичка одлука, као у случају Румуније и Бугарске, да Србија и Црна Гора заједно уђу”, сматра и Ђукановић. Поводом Мекалистеровог става да је европски пут значајан како за Србију, тако и за ЕУ, Бибер каже да демократска Србија, која иде према ЕУ, може да вуче земље у региону, а више источно опредељена и ауторитарна Србија може да саботира цео процес у региону.

Према речима Анђелковића, ту се не ради само о Русији, већ и о Турској. „Немачка, која је у све већој конфронтацији са Турском, бори се и за примат на Балкану. Отуда и посета турског председника Ердогана и могућност да Србија изврши геополитичку дисперзију, да склопи специјалне односе примера ради са Турском, упоредо и са Русијом, што указује на неки модел евроазијске сарадње, плаши Немце”, оцењује он и додаје да изјава известиоца ЕП потврђује причу да греше сви они који су тврдили да треба бити максимално прозападно оријентисан да бисмо добили неку корист. „Корист се извлачи само ако стојите на две ноге, ако Србија има добре односе и са Русијом и другим државама, и са ЕУ.”

Имајући у виду Јункерово „пророчанство” о 2025. као могућем датуму уласка, занимало нас је и да ли то значи да ће Србија и Црна Гора ипак заједно, у пакету, постати чланице. Ђукановић мисли да је сасвим извесно да ће то бити нека врста пакета, попут румунско-бугарског, уколико до тог проширења уопште дође, а Бибер наглашава да ЕУ неће прихватити ниједног новог члана без испуњавања услова. Чињеница да је Црна Гора до сада отворила 28 поглавља, а Србија десет од 35, у завршници не мора много да значи.

Тако, Ђукановић истиче да је битна динамика процеса и само придруживање ЕУ, а Бибер наводи да је отварање поглавља слаба мера напретка. „Али важно је то што Црна Гора има мање структурних проблема, као што су односи са Косовом или Русијом”, примећује он. Понављајући да 2025. није фиксна, да је у најбољем случају предвиђање, каже да, ако су две земље блиско у преговорима, има смисла да буду прихваћене заједно. „Ко ће бити први по завршетку, остаје да се види, а ту су, и Албанија и Македонија, такође”, подсећа Бибер.