Junkerovo proročanstvo

Zašto Brisel odista sada upućuje ovakva ohrabrenja, kada je sve donedavno isticao da otvaranje vrata EU isključivo zavisi od zasluga svake zemlje pojedinačno? Mekalister je u zajedničkom obraćanju novinarima s premijerkom, na iznenađenje pojedinih ovdašnjih posmatrača, ponudio jedan od odgovora: da je Srbija za EU važna u kontekstu geostrateške i geopolitičke pozicije i da je evropski put značajan kako za Srbiju, tako i za EU.

Ima, međutim, i drugih tumačenja najnovijih evropskih izjava. Jedni u njima čitaju želju unije da pruži novi zamah proširenju, drugi političku odluku, a treći su uvereni da se iza mekšeg stava krije zapravo strah od Rusije. Tako je, recimo, hrvatski analitičar Davor Đenero izjavio da je Junker u svoj govor, na inicijativu kancelarke Angele Merkel, ubacio rečenicu da je 2025. rok ulaska Crne Gore i Srbije, da bi Srbiju distancirali od Rusije i da „EU ovim želi da motiviše Srbiju”.

Profesor studija jugoistočne Evrope univerziteta u Gracu Florijan Biber kaže da bi taj potez šire tumačio. „Izjava Junkera bila je pokušaj da se ispravi šteta prouzrokovana u vreme kad je bio nominovan. Davanje datuma treba da pruži novu energiju proširenju, ali je i odraz toga da u EU postoji percepcija da je najgora kriza gotova i da sada EU može ponovo da se usredsredi na proširenje”, kaže Biber za „Politiku”.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra pak da EU postupa „par ekselans” geopolitički. „Države se često primaju ili odbijaju na osnovu geopolitičkih procena, a ne dostignutih standarda. Tako su Rumunija i Bugarska, koje su u reformama odmakle manje od nas, primljene 2007. godine. Stoga nije isključeno da unutar EU postoji škola mišljenja da Srbiju treba primiti ubrzano, ali isto tako usloviti prijem distanciranjem od Rusije”, kaže Anđelković i dodaje da mi treba da primenjujemo sve evropske reforme koje unapređuju društvo, ali da samo članstvo ne treba da prihvatimo po cenu prekida odnosa sa Rusijom.

Prema rečima Dragana Đukanovića, iz Centra za spoljnu politiku, Junkerov rok je „još u magli”, ali je dosta bitno da smo dobili neku vrstu reakcije. On ne vidi neki pritisak EU jer ulazak podrazumeva da se uskladimo sa njihovom spoljnom i bezbednosnom politikom i u tom smislu se od nas očekuje izmena nekih aranžmana sa državama koje nisu članice EU. „Ali, očigledno postoji geopolitička odluka, kao u slučaju Rumunije i Bugarske, da Srbija i Crna Gora zajedno uđu”, smatra i Đukanović. Povodom Mekalisterovog stava da je evropski put značajan kako za Srbiju, tako i za EU, Biber kaže da demokratska Srbija, koja ide prema EU, može da vuče zemlje u regionu, a više istočno opredeljena i autoritarna Srbija može da sabotira ceo proces u regionu.

Prema rečima Anđelkovića, tu se ne radi samo o Rusiji, već i o Turskoj. „Nemačka, koja je u sve većoj konfrontaciji sa Turskom, bori se i za primat na Balkanu. Otuda i poseta turskog predsednika Erdogana i mogućnost da Srbija izvrši geopolitičku disperziju, da sklopi specijalne odnose primera radi sa Turskom, uporedo i sa Rusijom, što ukazuje na neki model evroazijske saradnje, plaši Nemce”, ocenjuje on i dodaje da izjava izvestioca EP potvrđuje priču da greše svi oni koji su tvrdili da treba biti maksimalno prozapadno orijentisan da bismo dobili neku korist. „Korist se izvlači samo ako stojite na dve noge, ako Srbija ima dobre odnose i sa Rusijom i drugim državama, i sa EU.”

Imajući u vidu Junkerovo „proročanstvo” o 2025. kao mogućem datumu ulaska, zanimalo nas je i da li to znači da će Srbija i Crna Gora ipak zajedno, u paketu, postati članice. Đukanović misli da je sasvim izvesno da će to biti neka vrsta paketa, poput rumunsko-bugarskog, ukoliko do tog proširenja uopšte dođe, a Biber naglašava da EU neće prihvatiti nijednog novog člana bez ispunjavanja uslova. Činjenica da je Crna Gora do sada otvorila 28 poglavlja, a Srbija deset od 35, u završnici ne mora mnogo da znači.

Tako, Đukanović ističe da je bitna dinamika procesa i samo pridruživanje EU, a Biber navodi da je otvaranje poglavlja slaba mera napretka. „Ali važno je to što Crna Gora ima manje strukturnih problema, kao što su odnosi sa Kosovom ili Rusijom”, primećuje on. Ponavljajući da 2025. nije fiksna, da je u najboljem slučaju predviđanje, kaže da, ako su dve zemlje blisko u pregovorima, ima smisla da budu prihvaćene zajedno. „Ko će biti prvi po završetku, ostaje da se vidi, a tu su, i Albanija i Makedonija, takođe”, podseća Biber.