Ирачка армија продрла на курдску територију
Ирачке федералне снаге и савезничке шиитске милиције су од курдских трупа преузеле неке од кључних војних тачака и индустријских постројења у Киркуку. Ту област су издашна нафтна поља и мешовити етнички састав учинили потенцијално највећим „минским пољем” у сукобу централне владе у Багдаду са ирачким Курдима након што су они на референдуму крајем септембра изгласали независност.
Још је прерано рећи да је у Ираку избио својеврсни грађански рат за који су се многи прибојавали да ће уследити после пада заједничког непријатеља Курда, шиита и већине сунита – Исламске државе (ИД). Према тренутним информацијама, нејасно је колико је уопште било директних окршаја између Курда и јединица које продиру у Киркук и да ли су у њима пале жртве.
Веће борбе је можда спречио чин који ће Курдистанска демократска партија (КДП), стожер власти у курдском самоуправном региону, посматрати као издају. КДП-у блиска новинска агенција Рудав преноси њене тврдње да се пред навалом савезне армије и шиитских милиција без испаљеног метка повукао део курдских бораца, такозваних пешмерги, и то она њихова група повезана са Патриотском унијом Курдистана (ПУК). Та странка важи за блиску Ирану, који се жестоко противи осамостаљењу ирачких Курда. Њихов географски положај између Ирана и централног, односно јужног Ирака представља тампон зону између Техерана и Багдада, који је под великим утицајем северног суседа. И један ирачки војни командант је за Ројтерс рекао да су „курдске вође које сматрамо за браћу” пристале да им препусте контролу над појединим нафтним и гасним извориштима.
Да у свему овоме Иран можда има и директнију улогу од начелне подршке унитарном Ираку, дало би се закључити по томе што је у Курдистан, како јављају медији из региона, стигао и генерал Квазем Солејмани из Иранске револуционарне гарде, идеолошки најтврђег војног крила структура власти у Техерану, често оптуживаног за војне акције на страном тлу преко посредничких група. Извори блиски КДП-у наводе да Солејмани координира проиранским шиитским милицијама из Ирака које учествују у надирању у Киркук. Те милиције су засад једине трупе за које је потврђено да су током викенда јужно од града Киркука размениле артиљеријску ватру са пешмергама. Ирачка армија тврди да је до прилаза том граду, оближње војне базе и нафтних постројења допрла без борби.
За сукоб је, међутим, приправна још једна страна сила са интересима у Ираку и други највећи противник независности тамошњих Курда – Турска, која се прибојава евентуалних сецесионистичких тежњи припадника тог народа који живе на њеном тлу. Министарство спољних послова у Анкари је опет, како је пренео „Хуријет”, саопштило да подржава јединство Ирака, те да је спремно за „било какву врсту сарадње са ирачком владом како би се стало на крај присуству ПКК (Радничке партије Курдистана) на ирачким територијама”. Претходно је из Багдада поручено да ПКК, коју Турска сматра за терористичку групу и са њом је 30 година у рату, има своје борце у области Киркука. Власти ирачког Курдистана су, према „Рудаву”, то одмах демантовале као подметање – незванично, с циљем да се турској војсци пружи изговор за укључивање у сукоб.
САД су у процепу јер им тренутно, пошто су оствариле утицај над Ираком, одговара да земља остане целовита, али одавно помажу Курде: прво због слабљења Садама Хусеина и држања Ирана на дистанци, као и курдистанске нафте, потом због делотворности пешмерги против ИД. Америчка амбасада у Багдаду је позвала на престанак војних акција и подржала управу над спорним територијама у складу са ирачким уставом. Али, ни овог пута сукоб у Ираку није могао проћи без америчког оружја. КДП тврди да противници сад на њих окрећу војну опрему коју су им САД поделиле ради борбе са џихадистима, те да су у сукобима уништили неколико америчких хамвија.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
