Iračka armija prodrla na kurdsku teritoriju
Iračke federalne snage i savezničke šiitske milicije su od kurdskih trupa preuzele neke od ključnih vojnih tačaka i industrijskih postrojenja u Kirkuku. Tu oblast su izdašna naftna polja i mešoviti etnički sastav učinili potencijalno najvećim „minskim poljem” u sukobu centralne vlade u Bagdadu sa iračkim Kurdima nakon što su oni na referendumu krajem septembra izglasali nezavisnost.
Još je prerano reći da je u Iraku izbio svojevrsni građanski rat za koji su se mnogi pribojavali da će uslediti posle pada zajedničkog neprijatelja Kurda, šiita i većine sunita – Islamske države (ID). Prema trenutnim informacijama, nejasno je koliko je uopšte bilo direktnih okršaja između Kurda i jedinica koje prodiru u Kirkuk i da li su u njima pale žrtve.
Veće borbe je možda sprečio čin koji će Kurdistanska demokratska partija (KDP), stožer vlasti u kurdskom samoupravnom regionu, posmatrati kao izdaju. KDP-u bliska novinska agencija Rudav prenosi njene tvrdnje da se pred navalom savezne armije i šiitskih milicija bez ispaljenog metka povukao deo kurdskih boraca, takozvanih pešmergi, i to ona njihova grupa povezana sa Patriotskom unijom Kurdistana (PUK). Ta stranka važi za blisku Iranu, koji se žestoko protivi osamostaljenju iračkih Kurda. Njihov geografski položaj između Irana i centralnog, odnosno južnog Iraka predstavlja tampon zonu između Teherana i Bagdada, koji je pod velikim uticajem severnog suseda. I jedan irački vojni komandant je za Rojters rekao da su „kurdske vođe koje smatramo za braću” pristale da im prepuste kontrolu nad pojedinim naftnim i gasnim izvorištima.
Da u svemu ovome Iran možda ima i direktniju ulogu od načelne podrške unitarnom Iraku, dalo bi se zaključiti po tome što je u Kurdistan, kako javljaju mediji iz regiona, stigao i general Kvazem Solejmani iz Iranske revolucionarne garde, ideološki najtvrđeg vojnog krila struktura vlasti u Teheranu, često optuživanog za vojne akcije na stranom tlu preko posredničkih grupa. Izvori bliski KDP-u navode da Solejmani koordinira proiranskim šiitskim milicijama iz Iraka koje učestvuju u nadiranju u Kirkuk. Te milicije su zasad jedine trupe za koje je potvrđeno da su tokom vikenda južno od grada Kirkuka razmenile artiljerijsku vatru sa pešmergama. Iračka armija tvrdi da je do prilaza tom gradu, obližnje vojne baze i naftnih postrojenja doprla bez borbi.
Za sukob je, međutim, pripravna još jedna strana sila sa interesima u Iraku i drugi najveći protivnik nezavisnosti tamošnjih Kurda – Turska, koja se pribojava eventualnih secesionističkih težnji pripadnika tog naroda koji žive na njenom tlu. Ministarstvo spoljnih poslova u Ankari je opet, kako je preneo „Hurijet”, saopštilo da podržava jedinstvo Iraka, te da je spremno za „bilo kakvu vrstu saradnje sa iračkom vladom kako bi se stalo na kraj prisustvu PKK (Radničke partije Kurdistana) na iračkim teritorijama”. Prethodno je iz Bagdada poručeno da PKK, koju Turska smatra za terorističku grupu i sa njom je 30 godina u ratu, ima svoje borce u oblasti Kirkuka. Vlasti iračkog Kurdistana su, prema „Rudavu”, to odmah demantovale kao podmetanje – nezvanično, s ciljem da se turskoj vojsci pruži izgovor za uključivanje u sukob.
SAD su u procepu jer im trenutno, pošto su ostvarile uticaj nad Irakom, odgovara da zemlja ostane celovita, ali odavno pomažu Kurde: prvo zbog slabljenja Sadama Huseina i držanja Irana na distanci, kao i kurdistanske nafte, potom zbog delotvornosti pešmergi protiv ID. Američka ambasada u Bagdadu je pozvala na prestanak vojnih akcija i podržala upravu nad spornim teritorijama u skladu sa iračkim ustavom. Ali, ni ovog puta sukob u Iraku nije mogao proći bez američkog oružja. KDP tvrdi da protivnici sad na njih okreću vojnu opremu koju su im SAD podelile radi borbe sa džihadistima, te da su u sukobima uništili nekoliko američkih hamvija.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
