Слатке муке министра финансија

– Раст је сада проблем број један српске економије. Дугорочна одрживост фискалних резултата зависи и од способности привреде да расте. Да бисмо по стандарду достигли развијене земље Европске уније нама су неопходне стопе раста веће од шест одсто – рекао је бивши гувернер.

Драган Ђуричин, професор Економског факултета у Београду, ситуацију у којој се наша земља сада налази описао је сликовито:

– Србија трчи трку за већим растом као спринтер са кесом на глави. Да бисмо трчали брже, морамо да скинемо ту кесу – рекао је Ђуричин.

Симболично, ту кесу у интерпретацији професора Ђуричина представљају предузећа у државном власништву, која су још нереформисана и њихов статус није решен.

Да нам је неопходна нова стратегија раста сматра и Стивен Ндегва, нови шеф канцеларије Светске банке у Београду.

– Планирана стопа раста од 3,5 одсто за следећу годину звучи добро, ако се има у виду да је просечан раст у претходних неколико година износио 0,5 одсто. То је добро, али недовољно да би Србија избегла замку ниског раста и ниских прихода – рекао је Ндегва и поновио да у наредном периоду наша земља мора да удвостручи стопе раста.

Ндегва је честитао министру финансија на оствареним резултатима, али се, такође, послужио једном сликовитом илустрацијом када је говорио о томе каква будућност нашу земљу чека. То је исто као да сада имате дете од три, четири године, рекао је Ндегва. Што практично значи да се датум рођења тог детета поклапа са периодом када је Србија 2014. године донела одлуку да примени тешке мере фискалне консолидације, које су подразумевале и смањење плата и пензија.

– Сада је питање какву економију остављате у наслеђе том детету за 15 година – рекао је Ндегва и подсетио да је наша земља пре кризе имала просечан раст од око шест одсто.

У том контексту говорило се и о новом аранжману са Међународним монетарним фондом који би, пре свега, био усмерен на привредни раст.

– Коначну одлуку о томе да ли ће новог програма бити, као и о каквом аранжману је реч, донеће српске власти – рекао је Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а у Београду.

Ми смо ту да ту одлуку подржимо, додао је. Ако до нове сарадње дође, наша почетна позиција биће много боља него што је била у фебруару 2015. године када смо ушли у актуелни програм, чији је главни стуб била фискална консолидација – рекао је Соса.

Прецизнији одговор на питање да ли ће новог програма са Фондом бити, знаће се после 7. новембра када се завршава осма ревизија актуелног аранжмана, одговорио је министар финансија Душан Вујовић. Како је најавио, мисија предвођена Џејмсом Руфом у Београд стиже крајем ове недеље, а преговори о осмој ревизију почину у понедељак. Министар финансија рекао је и то да уколико би Србија ушла у нови аранжман са фондом да би за нас био идеалан такозвани ПЦИ инструмент (Policy Coordination Instrument). Реч је о специфичном програму где земља не повлачи никав новац од ММФ-а, нити јој је неопходна таква врста новчане подршке. Конкретно, Фонд током овог програма има више саветодавну, него контролну улогу као што је то до сада био случај.

Паре нису препрека за инвестирање

Током јучерањег дана неколико учесника самита истакло је како je Србији неопходно више инвестиција и да је тај удео у бруто домаћем производу (БДП) мали и износи свега 18 одсто. Министар финансија је касније у разговору са новинарима одговорио на ове примедбе.

– Много лакше је најавити велике инвестиционе пројекте, али је теже обезбедити реалистично планирање. Ми немамо финансијска ограничења да бисмо више инвестирали, већ на страни недовољно квалитетних пројеката – рекао је министар алудирајући на то да се добар део средстава намењен за инвестиције на крају године не потроши. Антрфиле 2: Раст Србије је здрав

Шеф канцеларије ММФ-а у Београду Себастијан Соса изјавио је јуче да је на успоравање привредног раста Србије у овој години утицао привремени поремећај у производњи енергетског сектора и јака суша, а да, када се искључе та два фактора, наша земља бележи здрав раст од три одсто. Подсетио је да индустријска производња бележи раст од шест одсто, да се повећава број издатих грађевинских дозвола, да је до јуна отворено је 120.000 нових радних места.

Пет препорука Светске банке

Први међу пет главних циљева за убрзање раста требало би да представља смањење државног удела у бројним секторима економије – од транспорта до фармације, рекао је Ндегва.

Он је навео да су најважније компаније у нашој земљи у власништву државе, које нису ефикасне ни профитабилне, а изласком државе из њих привукле би се стране инвестиције и унапредило њихово пословање.

Други циљ је сачињавање инвентара државне имовине над некретнинама, јер сада не постоји преглед свих непокретности, зграда, станова, објеката, чији је власник држава.

Ндегва је навео да израда новог пореског система треба да буде трећи кључни задатак. Такође је истакао значај укидања трговинских баријера као четврту препоруку Светске банке, оценивши да је регионално повезивање добар пут у том правцу.

Пети циљ коме треба тежити, како би се БДП удвостручио, јесте стварање дигиталне економије, рекао је Ндегва.