Slatke muke ministra finansija

– Rast je sada problem broj jedan srpske ekonomije. Dugoročna održivost fiskalnih rezultata zavisi i od sposobnosti privrede da raste. Da bismo po standardu dostigli razvijene zemlje Evropske unije nama su neophodne stope rasta veće od šest odsto – rekao je bivši guverner.

Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, situaciju u kojoj se naša zemlja sada nalazi opisao je slikovito:

– Srbija trči trku za većim rastom kao sprinter sa kesom na glavi. Da bismo trčali brže, moramo da skinemo tu kesu – rekao je Đuričin.

Simbolično, tu kesu u interpretaciji profesora Đuričina predstavljaju preduzeća u državnom vlasništvu, koja su još nereformisana i njihov status nije rešen.

Da nam je neophodna nova strategija rasta smatra i Stiven Ndegva, novi šef kancelarije Svetske banke u Beogradu.

– Planirana stopa rasta od 3,5 odsto za sledeću godinu zvuči dobro, ako se ima u vidu da je prosečan rast u prethodnih nekoliko godina iznosio 0,5 odsto. To je dobro, ali nedovoljno da bi Srbija izbegla zamku niskog rasta i niskih prihoda – rekao je Ndegva i ponovio da u narednom periodu naša zemlja mora da udvostruči stope rasta.

Ndegva je čestitao ministru finansija na ostvarenim rezultatima, ali se, takođe, poslužio jednom slikovitom ilustracijom kada je govorio o tome kakva budućnost našu zemlju čeka. To je isto kao da sada imate dete od tri, četiri godine, rekao je Ndegva. Što praktično znači da se datum rođenja tog deteta poklapa sa periodom kada je Srbija 2014. godine donela odluku da primeni teške mere fiskalne konsolidacije, koje su podrazumevale i smanjenje plata i penzija.

– Sada je pitanje kakvu ekonomiju ostavljate u nasleđe tom detetu za 15 godina – rekao je Ndegva i podsetio da je naša zemlja pre krize imala prosečan rast od oko šest odsto.

U tom kontekstu govorilo se i o novom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom koji bi, pre svega, bio usmeren na privredni rast.

– Konačnu odluku o tome da li će novog programa biti, kao i o kakvom aranžmanu je reč, doneće srpske vlasti – rekao je Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Beogradu.

Mi smo tu da tu odluku podržimo, dodao je. Ako do nove saradnje dođe, naša početna pozicija biće mnogo bolja nego što je bila u februaru 2015. godine kada smo ušli u aktuelni program, čiji je glavni stub bila fiskalna konsolidacija – rekao je Sosa.

Precizniji odgovor na pitanje da li će novog programa sa Fondom biti, znaće se posle 7. novembra kada se završava osma revizija aktuelnog aranžmana, odgovorio je ministar finansija Dušan Vujović. Kako je najavio, misija predvođena Džejmsom Rufom u Beograd stiže krajem ove nedelje, a pregovori o osmoj reviziju počinu u ponedeljak. Ministar finansija rekao je i to da ukoliko bi Srbija ušla u novi aranžman sa fondom da bi za nas bio idealan takozvani PCI instrument (Policy Coordination Instrument). Reč je o specifičnom programu gde zemlja ne povlači nikav novac od MMF-a, niti joj je neophodna takva vrsta novčane podrške. Konkretno, Fond tokom ovog programa ima više savetodavnu, nego kontrolnu ulogu kao što je to do sada bio slučaj.

Pare nisu prepreka za investiranje

Tokom jučeranjeg dana nekoliko učesnika samita istaklo je kako je Srbiji neophodno više investicija i da je taj udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) mali i iznosi svega 18 odsto. Ministar finansija je kasnije u razgovoru sa novinarima odgovorio na ove primedbe.

– Mnogo lakše je najaviti velike investicione projekte, ali je teže obezbediti realistično planiranje. Mi nemamo finansijska ograničenja da bismo više investirali, već na strani nedovoljno kvalitetnih projekata – rekao je ministar aludirajući na to da se dobar deo sredstava namenjen za investicije na kraju godine ne potroši. Antrfile 2: Rast Srbije je zdrav

Šef kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa izjavio je juče da je na usporavanje privrednog rasta Srbije u ovoj godini uticao privremeni poremećaj u proizvodnji energetskog sektora i jaka suša, a da, kada se isključe ta dva faktora, naša zemlja beleži zdrav rast od tri odsto. Podsetio je da industrijska proizvodnja beleži rast od šest odsto, da se povećava broj izdatih građevinskih dozvola, da je do juna otvoreno je 120.000 novih radnih mesta.

Pet preporuka Svetske banke

Prvi među pet glavnih ciljeva za ubrzanje rasta trebalo bi da predstavlja smanjenje državnog udela u brojnim sektorima ekonomije – od transporta do farmacije, rekao je Ndegva.

On je naveo da su najvažnije kompanije u našoj zemlji u vlasništvu države, koje nisu efikasne ni profitabilne, a izlaskom države iz njih privukle bi se strane investicije i unapredilo njihovo poslovanje.

Drugi cilj je sačinjavanje inventara državne imovine nad nekretninama, jer sada ne postoji pregled svih nepokretnosti, zgrada, stanova, objekata, čiji je vlasnik država.

Ndegva je naveo da izrada novog poreskog sistema treba da bude treći ključni zadatak. Takođe je istakao značaj ukidanja trgovinskih barijera kao četvrtu preporuku Svetske banke, ocenivši da je regionalno povezivanje dobar put u tom pravcu.

Peti cilj kome treba težiti, kako bi se BDP udvostručio, jeste stvaranje digitalne ekonomije, rekao je Ndegva.