Европска централна банка преполовила доштампавање евра

По новом систему, уместо досадашњег темпа по којем је доштампавано 60 милијарди евра месечно, ЕЦБ ће од нове године преполовити месечну суму којом купује палету државних и корпоративних хартија од вредности не би ли подстакла нове инвестиције.

Компромисна одлука ЕЦБ-а први је орочени наговештај краја нетипичне монетарне политике и улоге ЕЦБ-а, којом је у последње три године пласирала више од 2.400 милијарди евра у новчане токове еврозоне.

Марио Драги, председник ЕЦБ-а, компромис је образложио позивањем на жилаво ниску инфлацију, испод прижељкиваног нивоа од два одсто.

„ЕЦБ ће наставити са куповином значајних количина корпоративних хартија од вредности и након јануара 2018. Висок степен монетарних подстицаја и даље је неопходан економији еврозоне, због ниске инфлације”, образложио је Драги на конференцији за новинаре у Франкфурту.

Драги при томе није одмах саопштио чије ће све хартије од вредности  надаље куповати ЕЦБ, нити који ће део новца од приноса већ пазарене активе реинвестирати на тржиште.

Истовремено, ЕЦБ је остао наглашено уздржан према томе да означи коначни крај кризне политике интервенција на европском финансијском тржишту.

Да оствари свој принципијелни мандат, ЕЦБ ће „у случају неповољних изгледа, бити спреман да повећа и продужи програм куповине хартија од вредности и након септембра 2018.”, наводи се у саопштењу ЕЦБ-а.

Табор финансијски најјачих чланица еврозоне већ данима не скрива да о кризној емисији евра има другачије мишљење, позивајући се при томе на видљиво дејство „новчаног бомбардовања” ЕЦБ еврозоне (у прво време темпом од 80 милијарди евра месечно).

Привреда монетарне уније је у постојаном успону већ годинама, банке су боље капитализоване, јаз између периферије и „језгра” као да је заустављен. Од увођења „квантитативног лабављења” у еврозони је отворено седам милиона нових радних места, док је незапосленост нижа него пре кризе. За Јенса Видемана, председника немачке централне банке, и Класа Кнота, председника централне банке Холандије, ови показатељи били би више него довољни да ЕЦБ обустави галантну политику куповине разноразних обвезница, која по уверењу Берлина и Хага само надима билансно стање банке у Франкфурту.

„Не видим потребу да наставимо да притискамо педалу гаса монетарне политике. Управо то радимо ако наставимо да сваког месеца купујемо около-наоколо хартије од вредности”, јавно је упозорио Видеман 12. октобра у Вашингтону.

Друго крило Управног одбора ЕЦБ-а далеко је опрезније у процени да ли је време да се у еврозони засвира крај баснословног подмазивања домаћег финансијског тржишта, с обзиром на огромне ненаплативе кредите банака и посустали раст инфлације.

„Договарање око тога када и како ћемо изаћи из програма куповине хартија од вредности на тржишту је тешко. Знамо да у неком тренутку из тога треба да изађемо”, наговестио је 10. октобра Ињацио Виско, гувернер централне банке Италије.

Да ли ће ЕЦБ до истека текућег мандата Марија Драгија у 2019. успети да оствари кључни задатак у немонетарном подстицању раста инфлације, за сада је неизвесно.

У међувремену, представници централних банака Италије и Француске већ су се јавно изјаснили против избора Јенса Видемана за следећег председника ЕЦБ-а.