Evropska centralna banka prepolovila doštampavanje evra

Po novom sistemu, umesto dosadašnjeg tempa po kojem je doštampavano 60 milijardi evra mesečno, ECB će od nove godine prepoloviti mesečnu sumu kojom kupuje paletu državnih i korporativnih hartija od vrednosti ne bi li podstakla nove investicije.

Kompromisna odluka ECB-a prvi je oročeni nagoveštaj kraja netipične monetarne politike i uloge ECB-a, kojom je u poslednje tri godine plasirala više od 2.400 milijardi evra u novčane tokove evrozone.

Mario Dragi, predsednik ECB-a, kompromis je obrazložio pozivanjem na žilavo nisku inflaciju, ispod priželjkivanog nivoa od dva odsto.

„ECB će nastaviti sa kupovinom značajnih količina korporativnih hartija od vrednosti i nakon januara 2018. Visok stepen monetarnih podsticaja i dalje je neophodan ekonomiji evrozone, zbog niske inflacije”, obrazložio je Dragi na konferenciji za novinare u Frankfurtu.

Dragi pri tome nije odmah saopštio čije će sve hartije od vrednosti  nadalje kupovati ECB, niti koji će deo novca od prinosa već pazarene aktive reinvestirati na tržište.

Istovremeno, ECB je ostao naglašeno uzdržan prema tome da označi konačni kraj krizne politike intervencija na evropskom finansijskom tržištu.

Da ostvari svoj principijelni mandat, ECB će „u slučaju nepovoljnih izgleda, biti spreman da poveća i produži program kupovine hartija od vrednosti i nakon septembra 2018.”, navodi se u saopštenju ECB-a.

Tabor finansijski najjačih članica evrozone već danima ne skriva da o kriznoj emisiji evra ima drugačije mišljenje, pozivajući se pri tome na vidljivo dejstvo „novčanog bombardovanja” ECB evrozone (u prvo vreme tempom od 80 milijardi evra mesečno).

Privreda monetarne unije je u postojanom usponu već godinama, banke su bolje kapitalizovane, jaz između periferije i „jezgra” kao da je zaustavljen. Od uvođenja „kvantitativnog labavljenja” u evrozoni je otvoreno sedam miliona novih radnih mesta, dok je nezaposlenost niža nego pre krize. Za Jensa Videmana, predsednika nemačke centralne banke, i Klasa Knota, predsednika centralne banke Holandije, ovi pokazatelji bili bi više nego dovoljni da ECB obustavi galantnu politiku kupovine raznoraznih obveznica, koja po uverenju Berlina i Haga samo nadima bilansno stanje banke u Frankfurtu.

„Ne vidim potrebu da nastavimo da pritiskamo pedalu gasa monetarne politike. Upravo to radimo ako nastavimo da svakog meseca kupujemo okolo-naokolo hartije od vrednosti”, javno je upozorio Videman 12. oktobra u Vašingtonu.

Drugo krilo Upravnog odbora ECB-a daleko je opreznije u proceni da li je vreme da se u evrozoni zasvira kraj basnoslovnog podmazivanja domaćeg finansijskog tržišta, s obzirom na ogromne nenaplative kredite banaka i posustali rast inflacije.

„Dogovaranje oko toga kada i kako ćemo izaći iz programa kupovine hartija od vrednosti na tržištu je teško. Znamo da u nekom trenutku iz toga treba da izađemo”, nagovestio je 10. oktobra Injacio Visko, guverner centralne banke Italije.

Da li će ECB do isteka tekućeg mandata Marija Dragija u 2019. uspeti da ostvari ključni zadatak u nemonetarnom podsticanju rasta inflacije, za sada je neizvesno.

U međuvremenu, predstavnici centralnih banaka Italije i Francuske već su se javno izjasnili protiv izbora Jensa Videmana za sledećeg predsednika ECB-a.