Лажна боловања – стварни проблеми

Подсетимо, до оваквог сценарија довела је вест која је осванула на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у којој се између осталог наводи да су „министри владе договорили са амбасадором Кине у Србији и директором смедеревске железаре механизам контроле боловања, на који начин ће се он спроводити, те да ће ово бити једна врста пилот пројекта, који ће, уколико буде дао добре резултате, бити опште примењиван...”. Сматрајући да у поступању министарстава има елемената повреде Закона о заштити података о личности, повереник је 5. октобра покренуо поступак надзора, затраживши у року од три дана, одговарајућа изјашњења од оба министарства.

Министарство здравља се изјаснило да оно не стоји иза вести о ванредној контроли боловања, те да они нису давали никакве изјаве ни саопштења у вези са тим.

– Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у остављеном року није дало никакво изјашњење. Десетак дана касније доставило је допис који је потписала особа која није овлашћена да заступа министарство у поступку надзора и који не садржи одговор ни на једно од постављених питања, нити је у прилогу имао било какву тражену релевантну документацију – каже повереник, дајући министарству три додатна дана за достављање одговора и документације.

Министарство за рад је „Политици” доставило допис који је упутило поверенику. Ту наводе да не постоји релевантна документација у вези са увођењем механизма контроле боловања у „Железари Смедерево”, те да министарство не обрађује податке о личности, нити постоје документи у којима ће бити садржани подаци о личности.

– Због честе злоупотребе права на одсуство због привремене спречености за рад, које је изражено у време сезонских радова, а након одржаних састанака за инвеститорима и представницима социјалних партнера (Уније послодаваца и Синдиката), заузет је став да се мора спречити наведена злоупотреба и предузети расположива средства сходно законском оквиру – кажу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Из министарства наводе да према члану 83 Закона о раду лични подаци који се односе на запосленог не могу да буду доступни трећем лицу, осим у случајевима и под условима утврђеним законом или ако је то потребно ради доказивања права и обавеза из радног односа или у вези са радом. Личне податке запослених може да прикупља, обрађује, користи и доставља трећим лицима само запослени кога је директор овластио.

– Напомињемо, да ће током спровођења поступка контроле оправданости коришћења права на одсуство због привремене спречености за рад, који је прописан законом и којим се не нарушава принцип заштите података о личности, подаци запосленог као и до сада бити заштићени, а надлежни орган, кога одреди послодавац ће на основу закона утврђивати да ли се дијагноза коју је утврдио изабрани доктор, односно лекар специјалиста, поклапа са симптомима и пратећом здравственом документацијом запосленог. Под надлежним органом сматра се овлашћена здравствена установа, коју послодавац сам изабере и која је основана у складу са законом – кажу у Министарству за рад.

Додају да послодавац податке о болести неће обрађивати, осим података садржаних у потврди о спречености за рад, те да ће послодавац након извршеног поступка контроле, уз пуно поштовање одредаба Закона о заштити података о личности, имати само информацију о постојању евентуалне злоупотребе коришћења права на одсуство због привремене спречености за рад.

Контролу боловања, у овом министарству, оправдавају очувањем радних места и заштитом савесних запослених.

Подсећамо и то да је повереник позвао Министарство рада да се изјасни да ли уопште постоји некакав „пилот пројекат” који садржи нови „механизам контроле боловања” који је „договорен” са било ким. Уједно, затражио је објашњење шта конкретно подразумева „ванредна контрола боловања” коју, према наводима повереника, министарство упорно најављује и након отварања поступка надзора, а то изазива дилеме и реакције грађана, синдиката и медија.

Полазећи од тога да је немогуће вршити „контролу боловања” без увида у медицинску документацију, дакле у, по закону, нарочито осетљиве личне податке, још једном упозоравам да Закон о здравственом осигурању предвиђа механизам којим се у случају сумње у злоупотребу послодавци могу користити, али тај механизам предвиђа активности стручних људи и стручних тела оформљених од Републичког фонда здравственог осигурања, и не подразумева никаква овлашћења или активности за владу и министарства, поготово не за Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, каже Шабић.

Уз прекршајни поступак иду и новчане казне

Закон о заштити података о личности (ЗЗПЛ) прописује у члану 55 да су особе којима су овим законом утврђене обавезе у вези са заштитом података, дужне да овлашћеном лицу омогуће несметано вршење надзора и ставе му на увид и располагање потребну документацију.

Члан 57, став један, тачка 16 ЗЗПЛ прописује да ће се новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казнити за прекршај руковалац, обрађивач или корисник који има својство правног лица ако не омогући овлашћеном лицу несметано вршење надзора и не стави му на увид и располагање потребну документацију (члан 55 овог закона). Став три истог члана прописује да ће се за прекршај из става један овог члана казнити физичко лице, односно одговорно лице у предузећу, државном органу, односно органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.