Lažna bolovanja – stvarni problemi

Podsetimo, do ovakvog scenarija dovela je vest koja je osvanula na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u kojoj se između ostalog navodi da su „ministri vlade dogovorili sa ambasadorom Kine u Srbiji i direktorom smederevske železare mehanizam kontrole bolovanja, na koji način će se on sprovoditi, te da će ovo biti jedna vrsta pilot projekta, koji će, ukoliko bude dao dobre rezultate, biti opšte primenjivan...”. Smatrajući da u postupanju ministarstava ima elemenata povrede Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, poverenik je 5. oktobra pokrenuo postupak nadzora, zatraživši u roku od tri dana, odgovarajuća izjašnjenja od oba ministarstva.

Ministarstvo zdravlja se izjasnilo da ono ne stoji iza vesti o vanrednoj kontroli bolovanja, te da oni nisu davali nikakve izjave ni saopštenja u vezi sa tim.

– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u ostavljenom roku nije dalo nikakvo izjašnjenje. Desetak dana kasnije dostavilo je dopis koji je potpisala osoba koja nije ovlašćena da zastupa ministarstvo u postupku nadzora i koji ne sadrži odgovor ni na jedno od postavljenih pitanja, niti je u prilogu imao bilo kakvu traženu relevantnu dokumentaciju – kaže poverenik, dajući ministarstvu tri dodatna dana za dostavljanje odgovora i dokumentacije.

Ministarstvo za rad je „Politici” dostavilo dopis koji je uputilo povereniku. Tu navode da ne postoji relevantna dokumentacija u vezi sa uvođenjem mehanizma kontrole bolovanja u „Železari Smederevo”, te da ministarstvo ne obrađuje podatke o ličnosti, niti postoje dokumenti u kojima će biti sadržani podaci o ličnosti.

– Zbog česte zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, koje je izraženo u vreme sezonskih radova, a nakon održanih sastanaka za investitorima i predstavnicima socijalnih partnera (Unije poslodavaca i Sindikata), zauzet je stav da se mora sprečiti navedena zloupotreba i preduzeti raspoloživa sredstva shodno zakonskom okviru – kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Iz ministarstva navode da prema članu 83 Zakona o radu lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni koga je direktor ovlastio.

– Napominjemo, da će tokom sprovođenja postupka kontrole opravdanosti korišćenja prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, koji je propisan zakonom i kojim se ne narušava princip zaštite podataka o ličnosti, podaci zaposlenog kao i do sada biti zaštićeni, a nadležni organ, koga odredi poslodavac će na osnovu zakona utvrđivati da li se dijagnoza koju je utvrdio izabrani doktor, odnosno lekar specijalista, poklapa sa simptomima i pratećom zdravstvenom dokumentacijom zaposlenog. Pod nadležnim organom smatra se ovlašćena zdravstvena ustanova, koju poslodavac sam izabere i koja je osnovana u skladu sa zakonom – kažu u Ministarstvu za rad.

Dodaju da poslodavac podatke o bolesti neće obrađivati, osim podataka sadržanih u potvrdi o sprečenosti za rad, te da će poslodavac nakon izvršenog postupka kontrole, uz puno poštovanje odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, imati samo informaciju o postojanju eventualne zloupotrebe korišćenja prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Kontrolu bolovanja, u ovom ministarstvu, opravdavaju očuvanjem radnih mesta i zaštitom savesnih zaposlenih.

Podsećamo i to da je poverenik pozvao Ministarstvo rada da se izjasni da li uopšte postoji nekakav „pilot projekat” koji sadrži novi „mehanizam kontrole bolovanja” koji je „dogovoren” sa bilo kim. Ujedno, zatražio je objašnjenje šta konkretno podrazumeva „vanredna kontrola bolovanja” koju, prema navodima poverenika, ministarstvo uporno najavljuje i nakon otvaranja postupka nadzora, a to izaziva dileme i reakcije građana, sindikata i medija.

Polazeći od toga da je nemoguće vršiti „kontrolu bolovanja” bez uvida u medicinsku dokumentaciju, dakle u, po zakonu, naročito osetljive lične podatke, još jednom upozoravam da Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa mehanizam kojim se u slučaju sumnje u zloupotrebu poslodavci mogu koristiti, ali taj mehanizam predviđa aktivnosti stručnih ljudi i stručnih tela oformljenih od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, i ne podrazumeva nikakva ovlašćenja ili aktivnosti za vladu i ministarstva, pogotovo ne za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kaže Šabić.

Uz prekršajni postupak idu i novčane kazne

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) propisuje u članu 55 da su osobe kojima su ovim zakonom utvrđene obaveze u vezi sa zaštitom podataka, dužne da ovlašćenom licu omoguće nesmetano vršenje nadzora i stave mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju.

Član 57, stav jedan, tačka 16 ZZPL propisuje da će se novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj rukovalac, obrađivač ili korisnik koji ima svojstvo pravnog lica ako ne omogući ovlašćenom licu nesmetano vršenje nadzora i ne stavi mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju (član 55 ovog zakona). Stav tri istog člana propisuje da će se za prekršaj iz stava jedan ovog člana kazniti fizičko lice, odnosno odgovorno lice u preduzeću, državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.