Деца опрезно треба да користе „паметне” апарате

Док стручњаци који се баве дечјом психом већ увелико трубе како се овој пропратној последици дигитализације мора што пре стати на пут, јер изазива девијације „и у глави и на телу”, програмери истичу да малишане само треба усмерити како да паметно користе „паметне” технологије.

Доктор психолошких наука Александра Јовановић Мађар, упозорава да велика употреба рачунара и мобилних телефона последњих година доприноси промени неуронског састава у мозгу данашњих малишана, па се те слике знатно разликују од снимака мозга њихових родитеља.

Последица тога је краткотрајна пажња деце, што значи да помало прате све, али немају моћ да се на нешто истински усредсреде и упознају суштину. Зато ова деца лако прелазе са активности на активност и немају концентрацију за учење, закључивање, читање књига. Једина добра страна овога је што су деца способна да истовремено прате већи број садржаја, што, како наглашава Јовановић Мађар, модерна друштва и траже: да будете присутни, али површни, нереволуционарни и некритични.

Она каже да родитељи и вредности које негују у породици овде играју кључну улогу јер дете треба оснажити да одоли могућој провокацији што одудара од вршњака који користе „паметне” телефоне.

– Треба их научити да кажу вршњацима да им не треба „паметан” телефон, да га не желе и покажу чврст став и убрзо ће провокатори изгубити занимање за њих, ако виде да их провокација не погађа. Нажалост, данас је мало деце која одолевају притиску вршњака, јер у тај зачарани круг упадају и родитељи и купују им скупе уређаје јер их „сва деца имају” – наглашава овај породични едукатор, психотерапеут и специјалиста дечје психологије.

Николина Драшковић, предавач у Центру за креативно размишљање „Кликер”, чији стручњаци обучавају наставнике за увођење робота на часове информатике у Србији, истиче да деца не могу да побегну од савремених технологија, али могу да науче како да из њих извуку корист. Она ђаке од првог до четвртог разреда основне школе учи програмирању кроз прављење игрица и анимација и наглашава да сличне школице организују и за предшколце, кроз међународни пројекат на коме сарађују са васпитачима из Италије и Јапана.

– Деца од четврте, пете године живота већ могу да упознају основе програмирања, све пре тога је рано, треба их пустити да се играју. Претерана употреба модерних технологија ствара нервозу и нестрпљивост код малишана и треба је ограничити и контролисати. Утврдили смо да већина малишана у Србији не користи „паметне” уређаје на прави начин, као средство за креирање, развој маште и аналитичког размишљања – наглашава Драшковићева.

Ако у програму нешто не функционише како ваља, она децу усмерава да открију где су и због чега погрешили, где је решење и да то увек чине самостално, без тражења туђе помоћи.

Почиње игрицом, а завршава кладионицом

– Мозак је једини орган који је обликован искуством и прилагођава се ономе шта му нудимо. До треће године се најбрже развија, а интензиван развој траје до седме године живота и детету је у том периоду непотребно давати било каква технолошка помагала у руке, али остављам родитељима да процене колико ће на развој дечјег мозга да утиче технологија. Она изазива нови феномен, „ментални стрес”, исказан кроз замор, раздражљивост, хиперактивност, искључивање из стварности, а прате га све чешће болести ока, јер ништа у природном окружењу није тако близу оку као слике на екрану. „Паметна” технологија доводи до неприродног узбуђења, а изазива каснију зависност од кладионица, игрица и интернета, јер малишани са „Пепа прасета”, са четири године прелазе на игрице, а у адолесцентском добу одлазе у кладионице – наглашава Александра Јовановић Мађар и саветује родитељима да, ако морају да детету у нижим разредима основне школе купе мобилни телефон, одаберу неки старији модел, без приступа интернету.