Deca oprezno treba da koriste „pametne” aparate

Dok stručnjaci koji se bave dečjom psihom već uveliko trube kako se ovoj propratnoj posledici digitalizacije mora što pre stati na put, jer izaziva devijacije „i u glavi i na telu”, programeri ističu da mališane samo treba usmeriti kako da pametno koriste „pametne” tehnologije.

Doktor psiholoških nauka Aleksandra Jovanović Mađar, upozorava da velika upotreba računara i mobilnih telefona poslednjih godina doprinosi promeni neuronskog sastava u mozgu današnjih mališana, pa se te slike znatno razlikuju od snimaka mozga njihovih roditelja.

Posledica toga je kratkotrajna pažnja dece, što znači da pomalo prate sve, ali nemaju moć da se na nešto istinski usredsrede i upoznaju suštinu. Zato ova deca lako prelaze sa aktivnosti na aktivnost i nemaju koncentraciju za učenje, zaključivanje, čitanje knjiga. Jedina dobra strana ovoga je što su deca sposobna da istovremeno prate veći broj sadržaja, što, kako naglašava Jovanović Mađar, moderna društva i traže: da budete prisutni, ali površni, nerevolucionarni i nekritični.

Ona kaže da roditelji i vrednosti koje neguju u porodici ovde igraju ključnu ulogu jer dete treba osnažiti da odoli mogućoj provokaciji što odudara od vršnjaka koji koriste „pametne” telefone.

– Treba ih naučiti da kažu vršnjacima da im ne treba „pametan” telefon, da ga ne žele i pokažu čvrst stav i ubrzo će provokatori izgubiti zanimanje za njih, ako vide da ih provokacija ne pogađa. Nažalost, danas je malo dece koja odolevaju pritisku vršnjaka, jer u taj začarani krug upadaju i roditelji i kupuju im skupe uređaje jer ih „sva deca imaju” – naglašava ovaj porodični edukator, psihoterapeut i specijalista dečje psihologije.

Nikolina Drašković, predavač u Centru za kreativno razmišljanje „Kliker”, čiji stručnjaci obučavaju nastavnike za uvođenje robota na časove informatike u Srbiji, ističe da deca ne mogu da pobegnu od savremenih tehnologija, ali mogu da nauče kako da iz njih izvuku korist. Ona đake od prvog do četvrtog razreda osnovne škole uči programiranju kroz pravljenje igrica i animacija i naglašava da slične školice organizuju i za predškolce, kroz međunarodni projekat na kome sarađuju sa vaspitačima iz Italije i Japana.

– Deca od četvrte, pete godine života već mogu da upoznaju osnove programiranja, sve pre toga je rano, treba ih pustiti da se igraju. Preterana upotreba modernih tehnologija stvara nervozu i nestrpljivost kod mališana i treba je ograničiti i kontrolisati. Utvrdili smo da većina mališana u Srbiji ne koristi „pametne” uređaje na pravi način, kao sredstvo za kreiranje, razvoj mašte i analitičkog razmišljanja – naglašava Draškovićeva.

Ako u programu nešto ne funkcioniše kako valja, ona decu usmerava da otkriju gde su i zbog čega pogrešili, gde je rešenje i da to uvek čine samostalno, bez traženja tuđe pomoći.

Počinje igricom, a završava kladionicom

– Mozak je jedini organ koji je oblikovan iskustvom i prilagođava se onome šta mu nudimo. Do treće godine se najbrže razvija, a intenzivan razvoj traje do sedme godine života i detetu je u tom periodu nepotrebno davati bilo kakva tehnološka pomagala u ruke, ali ostavljam roditeljima da procene koliko će na razvoj dečjeg mozga da utiče tehnologija. Ona izaziva novi fenomen, „mentalni stres”, iskazan kroz zamor, razdražljivost, hiperaktivnost, isključivanje iz stvarnosti, a prate ga sve češće bolesti oka, jer ništa u prirodnom okruženju nije tako blizu oku kao slike na ekranu. „Pametna” tehnologija dovodi do neprirodnog uzbuđenja, a izaziva kasniju zavisnost od kladionica, igrica i interneta, jer mališani sa „Pepa praseta”, sa četiri godine prelaze na igrice, a u adolescentskom dobu odlaze u kladionice – naglašava Aleksandra Jovanović Mađar i savetuje roditeljima da, ako moraju da detetu u nižim razredima osnovne škole kupe mobilni telefon, odaberu neki stariji model, bez pristupa internetu.