Између две столице
„Не можете седети на две столице, нарочито ако су тако далеко”, поручио је Србији почетком седмице Брајан Хојт Ји, високи амерички функционер, који се потрудио да Београду, у главном граду Србије, ову поруку пренесе на прилично разговетном српском језику како би његове речи ваљда биле убедљивије. Истог дана, у понедељак, неколико сати касније, грађани су добили још један „шамар” из света.
Немачка нобеловка Херта Милер је, оправдавајући НАТО бомбардовање 1999. године, без имало дилеме закључила да је „Србија сама себи нанела зло и њени грађани морају да живе с истином да су сами себи нанели патњу”. И једна и друга порука усковитлала је духове у српској јавности иако су и Ји и Милерова ове ставове износили и раније.
Ји се ове седмице, током дводневног боравка у Београду, срео с целим државним врхом. После састанка Јија с председником Србије Александром Вучићем саопштено је да је председник „пажљиво саслушао америчког представника и на веома директан начин одговорио на његове примедбе”. Шта је тачно Вучић рекао америчком госту јавност би, како је најављено из председниковог кабинета, требало да сазна у наредним данима када ће бити саопштен „садржај одговора на примедбе које је изнео заменик помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава”. О неким детаљима тог сусрета из незваничних извора објављено је да је састанак био „отворен и напет”, а две кључне тачке су биле „дубоко неслагање око питања Косова и Метохије и наставак притиска да Србија прекине блиске односе с Русијом”. Према тим изворима, председник је рекао Јију да су „неки подигли ларму због тога што је из баналних техничких разлога за два дана закаснио улазак српских судија у правосудни систем Косова и Метохије, а Приштина већ 1.652 дана не спроводи обавезу да формира Заједницу српских општина (ЗСО) и ником ништа”.
Чини се, међутим, да је онај најшири део јавности ипак више од Хојтових порука погодио милитантан став нобеловке Милер. Уз подсећање да је њен отац био у СС јединицама „као и цела та генерација”, она је пред 600 људи у ЈДП-у ређала аргументе у корист постојања НАТО-а пошто се „неке ситуације могу решити само одређеним захватима јер када постоји рат, тада мора да се изврши захват како би једна страна изгубила све и била поражена од друге стране, а када је већ тако верујем да је војна интервенција људска и морална позиција”. Било је негодовања присутних, напуштања сале, али је ипак после свега Милерову у холу ЈДП-а сачекао дугачак ред оних који су чекали да им потпише своје књиге.
Косово је и ове седмице било у жижи како због очекивања резултата локалних избора на којима је Српској листи на црту изашао Оливер Ивановић тако и због недоумица да ли ће српске судије и тужиоци полагати заклетву пред косовским председником Хашимом Тачијем и тако бити интегрисани у косовски правосудни систем како је то 2015. договорено у Бриселу споразумом о правосуђу.
Очекивано, Српска листа је однела убедљиву победу у девет од десет већинских српских општина. Другог круга ће бити једино у Клокоту. Интегрисање српских судија и тужилаца у косовски систем изазвало је велику полемику између власти и опозиције. Судије и тужиоци који ће радити на северу Косова, подсетимо, нису се појавили прошле недеље у Председништву Косова у заказано време за шта је Тачи оптужио Београд. У уторак су они били у Председништву Косова где су, како то ко већ тумачи, положили заклетву или потписали статусно неутралну изјаву. Одговарајући на оптужбе опозиције да су се судије заклеле на служење држави Косово, председница Владе Србије Ана Брнабић је у Скупштини казала да је „полагање заклетве у складу с Бриселским споразумом и одбраном територијалног интегритета и суверенитета”. Из Канцеларије за КиМ су објаснили да није реч о заклетви већ о статусно неутралној изјави, а и сама премијерка је дан после изјаве у Скупштини на „Твитеру” написала: „Наше судије нису положиле никакву заклетву, већ су дали посебну, статусно неутралну, изјаву. Истина је важна.”
Осим око српских судија, власт и опозиција се ове седмице у Скупштини спориле и око закона о дуалном образовању. Опозициони посланици оштро су критиковали закон тврдећи да ће деца постати робови у страним компанијама, док је председница парламента Маја Гојковић бранила закон речима да посланици опозиције „не могу да разумеју обичан народ и жељу родитеља да дете заврши неки занат, када у парламент долазе с летовања на Малдивима, у скупим оделима и са скупоценим сатовима”.
Изостанак Томислава Николића с прославе девете годишњице Српске напредне странке поново је покренуо спекулације на тему односа између њега и садашњег руководства партије. „Његова је ствар да ли жели негде да дође или не жели да дође”, рекао је Александар Вучић, одговарајући на питање зашто бивши председник СНС-а није дошао на прославу док је Николић на исто питање одговорио: „Појавићу се на сваком важном скупу на који ме буду позвали.”
Водила се и дебата о појављивању генерала Владимира Лазаревића (некадашњег команданта Приштинског корпуса који је 2009. године пред Хашким трибуналом осуђен за командну одговорност за ратне злочине над цивилним становништвом почињене током рата на Косову) у улози предавача на Војној академији. Ту одлуку један део јавности је хвалио док су други оценили да је реч о „антицивилизацијском чину”. Међу онима који су посебно оштро реаговали били су и Брајан Хојт Ји и амерички амбасадор Кајл Скот.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


