Између две столице

„Не мо­же­те се­де­ти на две сто­ли­це, на­ро­чи­то ако су та­ко да­ле­ко”, по­ру­чио је Ср­би­ји по­чет­ком сед­ми­це Бра­јан Хојт Ји, ви­со­ки аме­рич­ки функ­ци­о­нер, ко­ји се по­тру­дио да Бе­о­гра­ду, у глав­ном гра­ду Ср­би­је, ову по­ру­ку пре­не­се на при­лич­но раз­го­вет­ном срп­ском је­зи­ку ка­ко би ње­го­ве ре­чи ваљ­да би­ле убе­дљи­ви­је. Истог да­на, у по­не­де­љак, не­ко­ли­ко са­ти ка­сни­је, гра­ђа­ни су до­би­ли још је­дан „ша­мар” из све­та.

Не­мач­ка но­бе­лов­ка Хер­та Ми­лер је, оправ­да­ва­ју­ћи НА­ТО бом­бар­до­ва­ње 1999. го­ди­не, без има­ло ди­ле­ме за­кљу­чи­ла да је „Ср­би­ја са­ма се­би на­не­ла зло и ње­ни гра­ђа­ни мо­ра­ју да жи­ве с исти­ном да су са­ми се­би на­не­ли пат­њу”. И јед­на и дру­га по­ру­ка ус­ко­ви­тла­ла је ду­хо­ве у срп­ској јав­но­сти иако су и Ји и Ми­ле­ро­ва ове ста­во­ве из­но­си­ли и ра­ни­је.

 

Ји се ове сед­ми­це, то­ком дво­днев­ног бо­рав­ка у Бе­о­гра­ду, срео с це­лим др­жав­ним вр­хом. По­сле са­стан­ка Ји­ја с пред­сед­ни­ком Ср­би­је Алек­сан­дром Ву­чи­ћем са­оп­ште­но је да је пред­сед­ник „па­жљи­во са­слу­шао аме­рич­ког пред­став­ни­ка и на ве­о­ма ди­рек­тан на­чин од­го­во­рио на ње­го­ве при­мед­бе”. Шта је тач­но Ву­чић ре­као аме­рич­ком го­сту јав­ност би, ка­ко је на­ја­вље­но из пред­сед­ни­ко­вог ка­би­не­та, тре­ба­ло да са­зна у на­ред­ним да­ни­ма ка­да ће би­ти са­оп­штен „са­др­жај од­го­во­ра на при­мед­бе ко­је је из­нео за­ме­ник по­моћ­ни­ка др­жав­ног се­кре­та­ра Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва”. О не­ким де­та­љи­ма тог су­сре­та из не­зва­нич­них из­во­ра об­ја­вље­но је да је са­ста­нак био „отво­рен и на­пет”, а две кључ­не тач­ке су би­ле „ду­бо­ко не­сла­га­ње око пи­та­ња Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и на­ста­вак при­ти­ска да Ср­би­ја пре­ки­не бли­ске од­но­се с Ру­си­јом”. Пре­ма тим из­во­ри­ма, пред­сед­ник је ре­као Ји­ју да су „не­ки по­ди­гли лар­му због то­га што је из ба­нал­них тех­нич­ких раз­ло­га за два да­на за­ка­снио ула­зак срп­ских су­ди­ја у пра­во­суд­ни си­стем Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, а При­шти­на већ 1.652 да­на не спро­во­ди оба­ве­зу да фор­ми­ра За­јед­ни­цу срп­ских оп­шти­на (ЗСО) и ни­ком ни­шта”.

Чи­ни се, ме­ђу­тим, да је онај нај­ши­ри део јав­но­сти ипак ви­ше од Хој­то­вих по­ру­ка по­го­дио ми­ли­тан­тан став но­бе­лов­ке Ми­лер. Уз под­се­ћа­ње да је њен отац био у СС је­ди­ни­ца­ма „као и це­ла та ге­не­ра­ци­ја”, она је пред 600 љу­ди у ЈДП-у ре­ђа­ла ар­гу­мен­те у ко­рист по­сто­ја­ња НА­ТО-а по­што се „не­ке си­ту­а­ци­је мо­гу ре­ши­ти са­мо од­ре­ђе­ним за­хва­ти­ма јер ка­да по­сто­ји рат, та­да мо­ра да се из­вр­ши за­хват ка­ко би јед­на стра­на из­гу­би­ла све и би­ла по­ра­же­на од дру­ге стра­не, а ка­да је већ та­ко ве­ру­јем да је вој­на ин­тер­вен­ци­ја људ­ска и мо­рал­на по­зи­ци­ја”. Би­ло је не­го­до­ва­ња при­сут­них, на­пу­шта­ња са­ле, али је ипак по­сле све­га Ми­ле­ро­ву у хо­лу ЈДП-а са­че­као ду­га­чак ред оних ко­ји су че­ка­ли да им пот­пи­ше сво­је књи­ге. 

Ко­со­во је и ове сед­ми­це би­ло у жи­жи ка­ко због оче­ки­ва­ња ре­зул­та­та ло­кал­них из­бо­ра на ко­ји­ма је Срп­ској ли­сти на цр­ту иза­шао Оли­вер Ива­но­вић та­ко и због не­до­у­ми­ца да ли ће срп­ске су­ди­је и ту­жи­о­ци по­ла­га­ти за­кле­тву пред ко­сов­ским пред­сед­ни­ком Ха­ши­мом Та­чи­јем и та­ко би­ти ин­те­гри­са­ни у ко­сов­ски пра­во­суд­ни си­стем ка­ко је то 2015. до­го­во­ре­но у Бри­се­лу спо­ра­зу­мом о пра­во­су­ђу.

Оче­ки­ва­но, Срп­ска ли­ста је од­не­ла убе­дљи­ву по­бе­ду у де­вет од де­сет ве­ћин­ских срп­ских оп­шти­на. Дру­гог кру­га ће би­ти је­ди­но у Кло­ко­ту. Ин­те­гри­са­ње срп­ских су­ди­ја и ту­жи­ла­ца у ко­сов­ски си­стем иза­зва­ло је ве­ли­ку по­ле­ми­ку из­ме­ђу вла­сти и опо­зи­ци­је. Су­ди­је и ту­жи­о­ци ко­ји ће ра­ди­ти на се­ве­ру Ко­со­ва, под­се­ти­мо, ни­су се по­ја­ви­ли про­шле не­де­ље у Пред­сед­ни­штву Ко­со­ва у за­ка­за­но вре­ме за шта је Та­чи оп­ту­жио Бе­о­град. У уто­рак су они би­ли у Пред­сед­ни­штву Ко­со­ва где су, ка­ко то ко већ ту­ма­чи, по­ло­жи­ли за­кле­тву или пот­пи­са­ли ста­ту­сно не­у­трал­ну из­ја­ву. Од­го­ва­ра­ју­ћи на оп­ту­жбе опо­зи­ци­је да су се су­ди­је за­кле­ле на слу­же­ње др­жа­ви Ко­со­во, пред­сед­ни­ца Вла­де Ср­би­је Ана Бр­на­бић је у Скуп­шти­ни ка­за­ла да је „по­ла­га­ње за­кле­тве у скла­ду с Бри­сел­ским спо­ра­зу­мом и од­бра­ном те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та и су­ве­ре­ни­те­та”. Из Кан­це­ла­ри­је за КиМ су об­ја­сни­ли да ни­је реч о за­кле­тви већ о ста­ту­сно не­у­трал­ној из­ја­ви, а и са­ма пре­ми­јер­ка је дан по­сле из­ја­ве у Скуп­шти­ни на „Тви­те­ру” на­пи­са­ла: „На­ше су­ди­је ни­су по­ло­жи­ле ни­ка­кву за­кле­тву, већ су да­ли по­себ­ну, ста­ту­сно не­у­трал­ну, из­ја­ву. Исти­на је ва­жна.”

Осим око срп­ских су­ди­ја, власт и опо­зи­ци­ја се ове сед­ми­це у Скуп­шти­ни спо­ри­ле и око за­ко­на о ду­ал­ном обра­зо­ва­њу. Опо­зи­ци­о­ни по­сла­ни­ци оштро су кри­ти­ко­ва­ли за­кон твр­де­ћи да ће де­ца по­ста­ти ро­бо­ви у стра­ним ком­па­ни­ја­ма, док је пред­сед­ни­ца пар­ла­мен­та Ма­ја Гој­ко­вић бра­ни­ла за­кон ре­чи­ма да по­сла­ни­ци опо­зи­ци­је „не мо­гу да раз­у­ме­ју оби­чан на­род и же­љу ро­ди­те­ља да де­те за­вр­ши не­ки за­нат, ка­да у пар­ла­мент до­ла­зе с ле­то­ва­ња на Мал­ди­ви­ма, у ску­пим оде­ли­ма и са ску­по­це­ним са­то­ви­ма”.

Из­о­ста­нак То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа с про­сла­ве де­ве­те го­ди­шњи­це Срп­ске на­пред­не стран­ке по­но­во је по­кре­нуо спе­ку­ла­ци­је на те­му од­но­са из­ме­ђу ње­га и са­да­шњег ру­ко­вод­ства пар­ти­је. „Ње­го­ва је ствар да ли же­ли не­где да до­ђе или не же­ли да до­ђе”, ре­као је Алек­сан­дар Ву­чић, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње за­што бив­ши пред­сед­ник СНС-а ни­је до­шао на про­сла­ву док је Ни­ко­лић на исто пи­та­ње од­го­во­рио: „По­ја­ви­ћу се на сва­ком ва­жном ску­пу на ко­ји ме бу­ду по­зва­ли.”

Во­ди­ла се и де­ба­та о по­ја­вљи­ва­њу ге­не­ра­ла Вла­ди­ми­ра Ла­за­ре­ви­ћа (не­ка­да­шњег ко­ман­дан­та При­штин­ског кор­пу­са ко­ји је 2009. го­ди­не пред Ха­шким три­бу­на­лом осу­ђен за ко­манд­ну од­го­вор­ност за рат­не зло­чи­не над ци­вил­ним ста­нов­ни­штвом по­чи­ње­не то­ком ра­та на Ко­со­ву) у уло­зи пре­да­ва­ча на Вој­ној ака­де­ми­ји. Ту од­лу­ку је­дан део јав­но­сти је хва­лио док су дру­ги оце­ни­ли да је реч о „ан­ти­ци­ви­ли­за­циј­ском чи­ну”. Ме­ђу они­ма ко­ји су по­себ­но оштро ре­а­го­ва­ли би­ли су и Бра­јан Хојт Ји и аме­рич­ки ам­ба­са­дор Кајл Скот.