Između dve stolice

„Ne mo­že­te se­de­ti na dve sto­li­ce, na­ro­či­to ako su ta­ko da­le­ko”, po­ru­čio je Sr­bi­ji po­čet­kom sed­mi­ce Bra­jan Hojt Ji, vi­so­ki ame­rič­ki funk­ci­o­ner, ko­ji se po­tru­dio da Be­o­gra­du, u glav­nom gra­du Sr­bi­je, ovu po­ru­ku pre­ne­se na pri­lič­no raz­go­vet­nom srp­skom je­zi­ku ka­ko bi nje­go­ve re­či valj­da bi­le ube­dlji­vi­je. Istog da­na, u po­ne­de­ljak, ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, gra­đa­ni su do­bi­li još je­dan „ša­mar” iz sve­ta.

Ne­mač­ka no­be­lov­ka Her­ta Mi­ler je, oprav­da­va­ju­ći NA­TO bom­bar­do­va­nje 1999. go­di­ne, bez ima­lo di­le­me za­klju­či­la da je „Sr­bi­ja sa­ma se­bi na­ne­la zlo i nje­ni gra­đa­ni mo­ra­ju da ži­ve s isti­nom da su sa­mi se­bi na­ne­li pat­nju”. I jed­na i dru­ga po­ru­ka us­ko­vi­tla­la je du­ho­ve u srp­skoj jav­no­sti iako su i Ji i Mi­le­ro­va ove sta­vo­ve iz­no­si­li i ra­ni­je.

 

Ji se ove sed­mi­ce, to­kom dvo­dnev­nog bo­rav­ka u Be­o­gra­du, sreo s ce­lim dr­žav­nim vr­hom. Po­sle sa­stan­ka Ji­ja s pred­sed­ni­kom Sr­bi­je Alek­san­drom Vu­či­ćem sa­op­šte­no je da je pred­sed­nik „pa­žlji­vo sa­slu­šao ame­rič­kog pred­stav­ni­ka i na ve­o­ma di­rek­tan na­čin od­go­vo­rio na nje­go­ve pri­med­be”. Šta je tač­no Vu­čić re­kao ame­rič­kom go­stu jav­nost bi, ka­ko je na­ja­vlje­no iz pred­sed­ni­ko­vog ka­bi­ne­ta, tre­ba­lo da sa­zna u na­red­nim da­ni­ma ka­da će bi­ti sa­op­šten „sa­dr­žaj od­go­vo­ra na pri­med­be ko­je je iz­neo za­me­nik po­moć­ni­ka dr­žav­nog se­kre­ta­ra Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va”. O ne­kim de­ta­lji­ma tog su­sre­ta iz ne­zva­nič­nih iz­vo­ra ob­ja­vlje­no je da je sa­sta­nak bio „otvo­ren i na­pet”, a dve ključ­ne tač­ke su bi­le „du­bo­ko ne­sla­ga­nje oko pi­ta­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je i na­sta­vak pri­ti­ska da Sr­bi­ja pre­ki­ne bli­ske od­no­se s Ru­si­jom”. Pre­ma tim iz­vo­ri­ma, pred­sed­nik je re­kao Ji­ju da su „ne­ki po­di­gli lar­mu zbog to­ga što je iz ba­nal­nih teh­nič­kih raz­lo­ga za dva da­na za­ka­snio ula­zak srp­skih su­di­ja u pra­vo­sud­ni si­stem Ko­so­va i Me­to­hi­je, a Pri­šti­na već 1.652 da­na ne spro­vo­di oba­ve­zu da for­mi­ra Za­jed­ni­cu srp­skih op­šti­na (ZSO) i ni­kom ni­šta”.

Či­ni se, me­đu­tim, da je onaj naj­ši­ri deo jav­no­sti ipak vi­še od Hoj­to­vih po­ru­ka po­go­dio mi­li­tan­tan stav no­be­lov­ke Mi­ler. Uz pod­se­ća­nje da je njen otac bio u SS je­di­ni­ca­ma „kao i ce­la ta ge­ne­ra­ci­ja”, ona je pred 600 lju­di u JDP-u re­đa­la ar­gu­men­te u ko­rist po­sto­ja­nja NA­TO-a po­što se „ne­ke si­tu­a­ci­je mo­gu re­ši­ti sa­mo od­re­đe­nim za­hva­ti­ma jer ka­da po­sto­ji rat, ta­da mo­ra da se iz­vr­ši za­hvat ka­ko bi jed­na stra­na iz­gu­bi­la sve i bi­la po­ra­že­na od dru­ge stra­ne, a ka­da je već ta­ko ve­ru­jem da je voj­na in­ter­ven­ci­ja ljud­ska i mo­ral­na po­zi­ci­ja”. Bi­lo je ne­go­do­va­nja pri­sut­nih, na­pu­šta­nja sa­le, ali je ipak po­sle sve­ga Mi­le­ro­vu u ho­lu JDP-a sa­če­kao du­ga­čak red onih ko­ji su če­ka­li da im pot­pi­še svo­je knji­ge. 

Ko­so­vo je i ove sed­mi­ce bi­lo u ži­ži ka­ko zbog oče­ki­va­nja re­zul­ta­ta lo­kal­nih iz­bo­ra na ko­ji­ma je Srp­skoj li­sti na cr­tu iza­šao Oli­ver Iva­no­vić ta­ko i zbog ne­do­u­mi­ca da li će srp­ske su­di­je i tu­ži­o­ci po­la­ga­ti za­kle­tvu pred ko­sov­skim pred­sed­ni­kom Ha­ši­mom Ta­či­jem i ta­ko bi­ti in­te­gri­sa­ni u ko­sov­ski pra­vo­sud­ni si­stem ka­ko je to 2015. do­go­vo­re­no u Bri­se­lu spo­ra­zu­mom o pra­vo­su­đu.

Oče­ki­va­no, Srp­ska li­sta je od­ne­la ube­dlji­vu po­be­du u de­vet od de­set ve­ćin­skih srp­skih op­šti­na. Dru­gog kru­ga će bi­ti je­di­no u Klo­ko­tu. In­te­gri­sa­nje srp­skih su­di­ja i tu­ži­la­ca u ko­sov­ski si­stem iza­zva­lo je ve­li­ku po­le­mi­ku iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je. Su­di­je i tu­ži­o­ci ko­ji će ra­di­ti na se­ve­ru Ko­so­va, pod­se­ti­mo, ni­su se po­ja­vi­li pro­šle ne­de­lje u Pred­sed­ni­štvu Ko­so­va u za­ka­za­no vre­me za šta je Ta­či op­tu­žio Be­o­grad. U uto­rak su oni bi­li u Pred­sed­ni­štvu Ko­so­va gde su, ka­ko to ko već tu­ma­či, po­lo­ži­li za­kle­tvu ili pot­pi­sa­li sta­tu­sno ne­u­tral­nu iz­ja­vu. Od­go­va­ra­ju­ći na op­tu­žbe opo­zi­ci­je da su se su­di­je za­kle­le na slu­že­nje dr­ža­vi Ko­so­vo, pred­sed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je Ana Br­na­bić je u Skup­šti­ni ka­za­la da je „po­la­ga­nje za­kle­tve u skla­du s Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom i od­bra­nom te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta i su­ve­re­ni­te­ta”. Iz Kan­ce­la­ri­je za KiM su ob­ja­sni­li da ni­je reč o za­kle­tvi već o sta­tu­sno ne­u­tral­noj iz­ja­vi, a i sa­ma pre­mi­jer­ka je dan po­sle iz­ja­ve u Skup­šti­ni na „Tvi­te­ru” na­pi­sa­la: „Na­še su­di­je ni­su po­lo­ži­le ni­ka­kvu za­kle­tvu, već su da­li po­seb­nu, sta­tu­sno ne­u­tral­nu, iz­ja­vu. Isti­na je va­žna.”

Osim oko srp­skih su­di­ja, vlast i opo­zi­ci­ja se ove sed­mi­ce u Skup­šti­ni spo­ri­le i oko za­ko­na o du­al­nom obra­zo­va­nju. Opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci oštro su kri­ti­ko­va­li za­kon tvr­de­ći da će de­ca po­sta­ti ro­bo­vi u stra­nim kom­pa­ni­ja­ma, dok je pred­sed­ni­ca par­la­men­ta Ma­ja Goj­ko­vić bra­ni­la za­kon re­či­ma da po­sla­ni­ci opo­zi­ci­je „ne mo­gu da raz­u­me­ju obi­čan na­rod i že­lju ro­di­te­lja da de­te za­vr­ši ne­ki za­nat, ka­da u par­la­ment do­la­ze s le­to­va­nja na Mal­di­vi­ma, u sku­pim ode­li­ma i sa sku­po­ce­nim sa­to­vi­ma”.

Iz­o­sta­nak To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća s pro­sla­ve de­ve­te go­di­šnji­ce Srp­ske na­pred­ne stran­ke po­no­vo je po­kre­nuo spe­ku­la­ci­je na te­mu od­no­sa iz­me­đu nje­ga i sa­da­šnjeg ru­ko­vod­stva par­ti­je. „Nje­go­va je stvar da li že­li ne­gde da do­đe ili ne že­li da do­đe”, re­kao je Alek­san­dar Vu­čić, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje za­što biv­ši pred­sed­nik SNS-a ni­je do­šao na pro­sla­vu dok je Ni­ko­lić na isto pi­ta­nje od­go­vo­rio: „Po­ja­vi­ću se na sva­kom va­žnom sku­pu na ko­ji me bu­du po­zva­li.”

Vo­di­la se i de­ba­ta o po­ja­vlji­va­nju ge­ne­ra­la Vla­di­mi­ra La­za­re­vi­ća (ne­ka­da­šnjeg ko­man­dan­ta Pri­štin­skog kor­pu­sa ko­ji je 2009. go­di­ne pred Ha­škim tri­bu­na­lom osu­đen za ko­mand­nu od­go­vor­nost za rat­ne zlo­či­ne nad ci­vil­nim sta­nov­ni­štvom po­či­nje­ne to­kom ra­ta na Ko­so­vu) u ulo­zi pre­da­va­ča na Voj­noj aka­de­mi­ji. Tu od­lu­ku je­dan deo jav­no­sti je hva­lio dok su dru­gi oce­ni­li da je reč o „an­ti­ci­vi­li­za­cij­skom či­nu”. Me­đu oni­ma ko­ji su po­seb­no oštro re­a­go­va­li bi­li su i Bra­jan Hojt Ji i ame­rič­ki am­ba­sa­dor Kajl Skot.