Штедња расте упркос ниским каматама
Недеља штедње почиње сутра, а оно што је обележава то је да банке у већини случајева не маме клијенте специјалним понудама као у нека ранија времена, већ више причају о значају штедње као осигурању за будућност.
Штедња у Србији расте упркос ниским каматама. Према подацима Народне банке Србије (НБС) тренутно је на штедњу положено 9,3 милијарде евра.
У исто доба прошле године девизна штедња је износила око 8,5 милијарди евра.
Сенку на податак о расту штедње баца то што је динарска штедња у првих девет месеци 2017. смањена 1,8 милијарди динара и сада износи 49,3 милијарде динара. У НБС кажу да је то први пад „шпарања” у динарском знаку након дужег периода раста. У поређењу с крајем 2012. ова врста штедње већа је готово три пута.
У централној банци понављају по ко зна који пут да је динарска штедња исплативија од девизне.
– Више каматне стопе на динарску у односу на девизну штедњу (на коју су каматне стопе блиске нули), ниска и стабилна инфлација, постигнута и очувана релативна стабилност динара према евру у протеклих пет година, као и повољнији порески третман прихода на динарску штедњу (не опорезује се) у односу на приход на штедњу у девизама (који се опорезује по стопи од 15 одсто) говоре у прилог већој исплативости штедње у домаћој валути – наводе у НБС.
Анализа исплативости динарске у односу на девизну штедњу орочену на годину дана уз претпоставку занављања штедног улога увећаног за камату (и умањеног за порез код девизне штедње) указује да је у последњих седам година било исплативије штедети у динарима. Примера ради, штедиша који је у септембру 2010. положио 100.000 динара на динарску штедњу и сваке године обнављао уговор, добио је у септембру 2017. године око 35.000 динара (или скоро 300 евра) више у односу на штедишу који је у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.
Оно што штедише свакако највише занима је да ли има назнака да ће се камате повећати или ће време ниских камата потрајати.
– Камате на динарске депозите у протеклих неколико година су смањене и у августу су се у просеку кретале око 2,5 одсто за динарске депозите рочности од једне до две године, односно око 4,4 одсто за рочности дуже од две године. Камате на девизне депозите су такође релативно ниске, што је последица ниских камата на међународном финансијском тржишту. У августу ове године, оне су у просеку биле ниже од камата на динарску штедњу и кретале су се око 0,5 одсто за девизне депозите рочности до годину дана, односно око 0,85 одсто, колико су банке плаћале на депозите положене на рокове дуже од две године. Кретање каматних стопа на штедњу у девизном знаку у наредном периоду у великој мери зависи од одлука водећих централних банака и дешавања на светском финансијском тржишту, које није могуће предвидети са сигурношћу. Како највећи део девизне штедње чини штедња у еврима, дешавања у еврозони и будуће одлуке Европске централне банке имаће значајан утицај на кретање ових каматних стопа. Према најавама званичника Европске централне банке, каматне стопе у еврозони ће остати ниске још неко време, при чему је најављено да ће, када се започне са повећавањем каматних стопа, то повећање бити постепено, како се не би изазвали поремећаји на финансијским тржиштима, одговарају у НБС.
Иначе, просечан износ динарске штедње по штедном улогу износи 42.000 динара. У структури штедних партија присутан је велики број партија са малим износом штедних улога – до 10.000 динара (91,2 одсто укупног броја партија) који чине свега један одсто укупне динарске штедње. Уколико се искључе штедне партије по виђењу са мањим износом депонованих средстава (до 10.000 динара), просечна висина динарског штедног улога износи 288.000 динара.
Слично је и код девизне штедње, код које је просечан улог две хиљаде евра. У НБС наводе да је у домаћим банкама највише „ситних” улога – до 500 евра (80,6 одсто укупног броја улога), који по вредности учествују са свега један одсто у укупној девизној штедњи. Скоро половина укупне девизне штедње односи се на улоге чија је вредност између 10.000 и 50.000 евра, док „већи” улози (преко 100.000 евра) чине 14,3 одсто укупне девизне штедње.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
