Хамилтон на 2.200 метара јури четврту титулу

Њега сада само чудо може спречити да освоји шампионску титулу чиме би постао тек пети возач у историји са најмање четири титуле. Он би се изједначио са великим ривалом Фетелом (освајао титуле 2010, 2011, 2012, 2013. године) и Аланом Простом (1985, 1986, 1989, 1993), а испред њега би остали Хуан Мануел Фанђо са пет (1951, 1954, 1955, 1956, 1957) и Михаел Шумахер са седам титула (1994, 1995, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004).

С обзиром на то да ће Хамилтон готово извесно постати шампион, што би му била трећа титула за последње четири године, претходних дана се повела полемика може ли Британац надмашити легендарног Шумахера. То је донедавно изгледало мало вероватно јер када је Шумахер за воланом Ферарија редом низао рекорде чинило се да ће проћи доста времена, ако се икада и деси, да неко стигне до таквог нивоа. Немац је по други пут у пензију отишао 2012. године остављајући иза себе импресивне резултате: седам титула првака света, 91 победу, 68 пол позиција, 155 подијума, 1.566 освојених бодова...

Међутим, испоставило се да ипак неће превише чекати на рушење једног од Шумахерових рекорда. Хамилтон је ове сезоне најпре изједначио његов рекорд по броју пол позиција што се десило на Великој награди Белгије, стази на којој је Немац дебитовао у „најбржем циркусу”, а затим га и оборио (тренутно има 72). То је било, игром случаја, баш на „Монци”, једној од омиљених Шумахерових стаза, на којој Немац држи рекорд са пет тријумфа.

„Овде сам да ти пренесем посебну поруку од Корине Шумахер и Шумахерове породице који желе да ти честитају. Они поручују да је Михаел увек говорио да рекорди постоје да би се рушили”, пренео је Рос Брон, поруку Шумахерове породице након трке на стази „Спа Франкошамп”. Брон је иначе бивши шеф Ферарија и близак Михаелов пријатељ о чијем се здравственом стању након несреће на скијању пре скоро четири године јако мало зна.

Након што је први рекорд оборен сада многи верују да није немогуће сустићи и његове рекорде када су у питању број победа и титула. Прилично оптимистичну изјаву по том питању недавно је дао и директор Мерцедеса Тото Волф.

„Луис је на путу да обори све рекорде који су постављени у Формули 1 и само је питање времена када ће људи говорити да је он најбољи возач икада”, сматра Волф.

Хамилтон тренутно има 62 победе што значи да мора да тријумфује још 30 пута како би престигао легендарног Немца. Али то није немогућа мисија за Британца који је од када се 2007. године појавио у Формули 1 постао сензација. Наиме, Хамилтон је првих девет трка завршио на подијуму, а да резултати у дебитантској сезони нису били случајност показао је наредне када је освојио шампионску титулу поставши са 23 године најмлађи првак у историји!

Међутим, убрзо је уследила четворогодишња доминација Фетела кога су многи стручњаци видели као некога ко би могао да обори све Шумахерове рекорде. То се, за сада, није десило, а с обзиром на надмоћ Мерцедеса и његових возача последњих година сада су много веће шансе на страни Хамилтона.

Хамилтон је прошлог викенда дошао до своје 62. победе у каријери, а за то му је требало 205 трка, док је Шумахер из доста мање покушаја успео да постигне исти резултат (174 трке). Гледајући статистички Британац је побеђивао на сваке 3,3 трке што значи да би до 92. тријумфа могао да стигне на својој 304. трци. То би, ако би се све одвијало по плану, требало да буде 2022. када буде имао 37 година. Међутим, откако је 2014. почела Мерцедесова доминација Хамилтон је имао проценат успешности већи од педесет одсто што значи да би уколико настави тим темпом до рекорда могао знатно раније, а то значи 2020. или 2021.

Да то није немогуће показује и податак да је Немац своју последњу титулу освојио када је имао 35 година, док се по други пут пензионисао са 43. То даје много веће изгледе Хамилтону да уради нешто за шта су многи сматрали да је немогуће – да надмаши Михаела Шумахера. Мада је и старијим заљубљеницима у „набржи циркус” вероватно било тешко да поверују да ће Немац, који је дебитовао 1991. на Великој награди Белгије, остварити боље резултате од легенди попут Фанђа, Проста, Сене... На крају и Шумахер је говорио да рекорди постоје да би се рушили.