На кра­ју, крив Ми­ли­сав

Из обра­зло­же­ња пре­су­де про­из­ла­зи да су но­вин­ски из­ве­шта­чи из Скуп­шти­не Ср­би­је из­ми­сли­ли јед­ну Или­ће­ву из­ја­ву и та­ко на­са­ма­ри­ли Об­ра­до­ви­ћа ко­ји је по­хи­тао да га ту­жи. Да ли је то баш та­ко рас­пра­ви­ће, сва је при­ли­ка, жал­бе­ни суд у сре­ди­шту Шу­ма­ди­је.

У ту­жби ко­ју је 1. но­вем­бра 2013. под­нео Основ­ном су­ду, ин­спек­тор те­ре­ти Или­ћа да је ли­сту „Блиц” 2. ок­то­бра те го­ди­не дао из­ја­ву „да Ми­ли­сав Об­ра­до­вић, глав­ни гра­ђе­вин­ски ин­спек­тор Чач­ка, узи­ма па­ре да не би ру­шио бес­прав­но из­гра­ђе­не објек­те и да тим па­ра­ма фи­нан­си­ра по­ли­тич­ку ор­га­ни­за­ци­ју Две­ри, чи­ји је је­дан од функ­ци­о­не­ра ње­гов син Бо­шко”.

У ту­жби се на­во­ди:

„Ту­же­ни је не­и­сти­ни­те тврд­ње о ту­жи­о­цу из­нео 2. ок­то­бра 2013. на ин­тер­нет пре­зен­та­ци­ји днев­них но­ви­на а 3. ок­то­бра и у штам­па­ном из­да­њу у члан­ку на на­слов­ној стра­ни ’Те­шке оп­ту­жбе ми­ни­стра Ве­ли­ми­ра Или­ћа, Две­ри и кри­ми­нал’, и ’Та­та узи­ма ми­то за стран­ку си­на’, и на стра­на­ма 2. и 3. ’Те­ма да­на’ у члан­ку под на­сло­вом ’Отац узи­мао ми­то, син тро­шио за Две­ри’. Тек­сто­ви су об­ја­вље­ни и у штам­па­ним гла­си­ли­ма ’Ало’ и ’На­ше но­ви­не’.”

То­ком рас­пра­ве пред су­дом, из­ја­ву је да­ла и но­ви­нар­ка ко­ја је текст пи­са­ла.

„Са­слу­ша­на као све­док, Бо­ја­на Ан­ђе­лић на­во­ди да је ту­же­ни на ре­дов­ној сед­ни­ци Скуп­шти­не Ср­би­је за скуп­штин­ском го­вор­ни­цом из­ја­вио да има ин­фор­ма­ци­ју да отац ли­де­ра јед­не стран­ке узи­ма ми­то да не би ру­шио објек­те. Због на­ве­де­не ин­фор­ма­ци­је, она и још не­ки но­ви­на­ри из ре­дак­ци­је по­ку­ша­ли су да те­ле­фо­ном до­би­ју ми­ни­стра Или­ћа, да би им ре­као ко је ли­дер стран­ке чи­ји отац узи­ма ми­то, али се Илић ни­је ја­вљао на њи­хо­ве по­зи­ве...

Чи­ји отац узи­ма ми­то, пи­та­ла је Или­ћа у фо­а­јеу Скуп­шти­не у при­су­ству још јед­не ко­ле­ги­ни­це и че­тво­ро – пе­то­ро но­ви­на­ра, и до­би­ла од­го­вор да је реч о оцу Бо­шка Об­ра­до­ви­ћа, али се не се­ћа да ли је та­да по­ми­њао и име Бо­шко­вог оца Ми­ли­са­ва. Ми­сли да му ви­ше ни­је по­ста­ви­ла ни­јед­но пи­та­ње, да је не­ко од ко­ле­га по­ку­шао да до­би­је об­ја­шње­ње ка­ко је ишла про­це­ду­ра да­ва­ња ми­та, али Илић ни­је од­го­во­рио на то пи­та­ње јер је жу­рио да се вра­ти у скуп­штин­ску са­лу. Ми­ни­стар Илић на­ве­де­ном при­ли­ком 2. ок­то­бра 2013. ни­је др­жао кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу ни­ти је све­до­ку дао ин­тер­вју, већ је све­до­ку дао из­ја­ву у скуп­штин­ском фо­а­јеу”, сто­ји у пре­су­ди као из­ја­ва Бо­ја­не Ан­ђе­лић.

Са дру­ге стра­не, ту­же­ни Илић је на су­ду по­ру­чио да „са днев­ним ли­стом ’Блиц’ го­ди­на­ма не­ма са­рад­њу и да „спор­ног да­на ни­је про­ла­зио кроз фо­а­је На­род­не скуп­шти­не, Бо­ја­ну ни­је ви­део ни­ти је зна, иста ни­је ни мо­гла да му при­ђе у фо­а­јеу и тра­жи из­ја­ву”, на­по­ми­њу­ћи да је то због то­га што је он „шти­ће­но ли­це”. Твр­ди да из­ја­ве у три по­ме­ну­та ли­ста ни­су ње­го­ве, ис­ти­чу­ћи да „ни­ка­да ни­шта ни­је из­ја­вио за ту­жи­о­ца, ње­го­ву по­ро­ди­цу ни си­на, да га но­ви­на­ри ни­су зва­ли да ка­же о ко­јој се осо­би ра­ди, и да ни­је мо­гу­ће да му је Бо­ја­на по­ста­ви­ла пи­та­ње а да то пи­та­ње и од­го­вор не бу­ду сни­мље­ни на скуп­штин­ској ка­ме­ри”.

Од­лу­чу­ју­ћи на кра­ју рас­пра­ве, Сла­ви­ца Кар­ли­чић као су­ди­ја по­је­ди­нац ис­та­кла је да суд „ни­је при­хва­тио ис­каз све­до­ка Бо­ја­не ко­ја је је­дан од ауто­ра спор­ног тек­ста јер је иста не­пре­ци­зна и не­у­бе­дљи­ва у сво­јој из­ја­ви, све­док не зна ко­ли­ко је пи­та­ња по­ста­ви­ла ту­же­ном, ко је био при­су­тан од но­ви­на­ра, да ли је ту­же­ни по­ме­нуо име оца Бо­шка Об­ра­до­ви­ћа”. За ис­каз дру­гог све­до­ка, но­ви­нар­ке На­та­ше Лат­ко­вић из исте ре­дак­ци­је, ка­же се да га „суд не при­хва­та”.

„Оце­ном на­ве­де­них до­ка­за суд је утвр­дио да ту­же­ни ни­је дао из­ја­ву у фо­а­јеу скуп­шти­не но­ви­на­ру 2. ок­то­бра 2013. Не­мо­гу­ће је да ми­ни­стар не­што из­ја­ви а да то не бу­де за­бе­ле­же­но скуп­штин­ским ка­ме­ра­ма. Суд је по­кло­нио ве­ру ис­ка­зу ту­же­ног ка­ко ми­ни­стри ко­му­ни­ци­ра­ју са но­ви­на­ри­ма, јер је оста­вио ути­сак да го­во­ри исти­ну”, обра­зло­жи­ла је су­ди­ја.

За Ми­ли­са­ва Об­ра­до­ви­ћа се у за­кључ­ку пре­су­де ве­ли да „ни­је до­ка­зао да је у фо­а­јеу На­род­не Скуп­шти­не да­та спор­на из­ја­ва, ни­ти о то­ме пру­жио ије­дан ма­те­ри­јал­ни до­каз”. Од­би­јен је ње­гов зах­тев да га Илић обе­ште­ти са 850.000 због по­вре­де угле­да, ча­сти и пра­ва лич­но­сти, али за уте­ху му оста­је до­каз слу­жбе­но при­ба­вљен то­ком су­ђе­ња, од­но­сно из­ве­штај МУП – а Ча­чак бр. 230-24140/16 од 15. ју­на 2016. из ко­јег про­из­ла­зи „да про­тив Ми­ли­са­ва Об­ра­до­ви­ћа ни­је би­ло ни­ка­квих при­ја­ва у 2013. го­ди­ни”.

У обра­зло­же­њу од­лу­ке, су­ди­ја да­је на­по­ме­ну о на­чи­ну ра­да но­ви­на­ра, не на­во­де­ћи на ко­је се за­кон­ске од­ред­бе и нор­ме по­зи­ва: „Ме­ди­ји мо­гу да се ба­ве не­ком те­мом са­мо ако из­ја­ву до­би­ју на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин. Но­ви­нар мо­же тра­жи­ти из­ја­ву ми­ни­стра или по­сла­ни­ка за ко­ју сма­тра да је бит­на за об­ја­вљи­ва­ње у ме­ди­ји­ма, али то не мо­же чи­ни­ти би­ло где и би­ло ка­да.”