Избором пркосимо закону тржишта

– Кренули смо од осам књига колико смо имали прве године, да бисмо ове године дошли до педесет – каже Бора Бабић која се у самосталну издавачку авантуру упустила пре једанаест година, после искуства у Матици српској, где је научила да ради на „конзервативан начин”, посвећујући пажњу преводу, лектури и техничкој припреми, а потом у „Издавачкој књижарници Зорана Стојановића”, једнако важној за српску културу.

– Када сам одлучивала о називу сопствене издавачке куће, одмах сам знала шта хоћу. Чак и уметничка књижевност коју објављујемо спада у академска издања, у смислу да се ти аутори изучавају или ће се изучавати на катедрама за књижевност – додаје.

На тржишту књига које је уздрмано промењеним читалачким навикама од појаве интернета, где се предност даје бестселерима и на коме монопол имају издавачи са ланцем књижара, овакав концепт може да делује архаично. Успех „Академске књиге” показује да је могуће да останете доследни мисији објављивања квалитетних, некомерцијалних издања.

– Са књигама које објављујемо пркосимо законима тржишта. То је често немогућа мисија – каже Бора Бабић.

Кључ је у брижљиво одабраним делима класичних аутора чија дела нису објављена на српском језику и делима актуелних светских аутора важних за културу и науку.

– Прошле године смо објавили пет дела која су се у исто време појавила у Европи и Сједињеним Америчким Државама. То није увек могуће због ограничених финансијских средстава. Буџети за издавачке пројекте су данас минимални, готово занемарљиви – каже Бора Бабић.

Мало тржиште и све мања помоћ државе усмеравају стратегију овог и других издавача ка земљама из бивше заједничке државе. Прошле године су велики део њихових књига откупиле хрватске библиотеке.

– Читалачка публика у Хрватској тражи наше књиге. Купују их чак и Словенци. Један наш превод са руског на српски нашао се у словеначким библиотекама, није им сметало што је књига на српском језику. Деведесет одсто наслова које објави „Академска књига” не објави нико у региону, зато смо у предности.

Полемика око тога да ли објављивати на ћирилици или латиници за њу је зато излишна.

– Објављујемо на латиници из практичних и економских разлога, јер је суштина у томе да се наша култура наметне у региону, а не да се изолујемо. Мени је свеједно да ли ћемо књиге да објављујемо на латиници или ћирилици. Наши читаоци ће читати на исти начин, али је важно да књиге које су објављене у Србији на српском језику пласирамо у суседним земљама – закључује Бора Бабић.