Izborom prkosimo zakonu tržišta

– Krenuli smo od osam knjiga koliko smo imali prve godine, da bismo ove godine došli do pedeset – kaže Bora Babić koja se u samostalnu izdavačku avanturu upustila pre jedanaest godina, posle iskustva u Matici srpskoj, gde je naučila da radi na „konzervativan način”, posvećujući pažnju prevodu, lekturi i tehničkoj pripremi, a potom u „Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića”, jednako važnoj za srpsku kulturu.

– Kada sam odlučivala o nazivu sopstvene izdavačke kuće, odmah sam znala šta hoću. Čak i umetnička književnost koju objavljujemo spada u akademska izdanja, u smislu da se ti autori izučavaju ili će se izučavati na katedrama za književnost – dodaje.

Na tržištu knjiga koje je uzdrmano promenjenim čitalačkim navikama od pojave interneta, gde se prednost daje bestselerima i na kome monopol imaju izdavači sa lancem knjižara, ovakav koncept može da deluje arhaično. Uspeh „Akademske knjige” pokazuje da je moguće da ostanete dosledni misiji objavljivanja kvalitetnih, nekomercijalnih izdanja.

– Sa knjigama koje objavljujemo prkosimo zakonima tržišta. To je često nemoguća misija – kaže Bora Babić.

Ključ je u brižljivo odabranim delima klasičnih autora čija dela nisu objavljena na srpskom jeziku i delima aktuelnih svetskih autora važnih za kulturu i nauku.

– Prošle godine smo objavili pet dela koja su se u isto vreme pojavila u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. To nije uvek moguće zbog ograničenih finansijskih sredstava. Budžeti za izdavačke projekte su danas minimalni, gotovo zanemarljivi – kaže Bora Babić.

Malo tržište i sve manja pomoć države usmeravaju strategiju ovog i drugih izdavača ka zemljama iz bivše zajedničke države. Prošle godine su veliki deo njihovih knjiga otkupile hrvatske biblioteke.

– Čitalačka publika u Hrvatskoj traži naše knjige. Kupuju ih čak i Slovenci. Jedan naš prevod sa ruskog na srpski našao se u slovenačkim bibliotekama, nije im smetalo što je knjiga na srpskom jeziku. Devedeset odsto naslova koje objavi „Akademska knjiga” ne objavi niko u regionu, zato smo u prednosti.

Polemika oko toga da li objavljivati na ćirilici ili latinici za nju je zato izlišna.

– Objavljujemo na latinici iz praktičnih i ekonomskih razloga, jer je suština u tome da se naša kultura nametne u regionu, a ne da se izolujemo. Meni je svejedno da li ćemo knjige da objavljujemo na latinici ili ćirilici. Naši čitaoci će čitati na isti način, ali je važno da knjige koje su objavljene u Srbiji na srpskom jeziku plasiramo u susednim zemljama – zaključuje Bora Babić.