Град у коме је историја стала

Узбудљиво путовање кроз историју и традицију града, на потпуно неочекиван начин, нуди интерактивна представа „Пингјао искуство“ познате кинеске редитељке Чао Ге Ванг у (џиновском) позоришту Јуђуан у којем се публика у сваком трену меша са извођачима. И све као у сну, а све се догађа пред лицем гледаоца. Сцена по сцена сведочи о времену изградње зида, ритуалним купањима ратника пред одлазак у битку, о финансијском успону града, о обичајима – и оним кућним и оним друштвеним... И све тако до година „рушитељске“ Културне револуције и до данашњих дана модерне, динамичне и, наравно, у сваком погледу моћне Кине. Импресивно.

Толико се тога из представе ауторке Чао Ге Ванг може видети и у рестаурираним здањима Пингјаоа. Рецимо, у резиденцији најбогатије градске породице Ма, породице чувених лекара, касније и банкара, чији су последњи изданци нестали током Културне револуције, а њихова палата сада је претворена у својеврсни музеј. Или, током посете (такође рестаурираном) будистичком храму Шуанлин надомак Пингјаоа. Или, у изванредно очуваној древној тврђави Жангби (Zhang Bi) на неких сат и по вожње од града у правцу планине Мјеншан који данас није само културна и туристичка атракција већ и ново место за живот оближње сеоске популације која и даље брине о садницама памука...

Нешто од културне, али и филмске традиције ових крајева могуће је видети и у дебитантским филмовима младих кинеских аутора који се приказују у секцији „Прикривени тигар“. Програм „Скривени змај“ резервисан је за жанровске филмове кинеских филмских легенди попут Џона Вуа и Џонија Тоа, док је целина названа „Најбоље на Фесту“ посвећена филмовима који су били најбољи на великим међународним филмским фестивалима – у Кану, Венецији, Берлину.

У новоизграђеном фестивалском комплексу са великим бројем камених пагода у којима су пројекционе дворане са удобним седиштима, кинеска публика са огромним ентузијазмом гледа и домаће и иностране филмове. Неколико здања свакодневно је отворено за кинеске дистрибутере којима је у Пингјаоу омогућено да купе филмове и младих и још увек недовољно познатих кинеских аутора, али и филмове европских аутора. Рецимо, филм „Не остављај ме“ (овде присутне) босанске редитељке Аиде Бегић или филм Арноа Деплешена „Исмаилови духови“. На срећу, на овом фестивалу нема Холивуда. Холивудски филмови резервисани су за приказивање у шопинг моловима Пекинга и Шангаја.

О томе како је оснивач фестивала, редитељ Ђа Жангке, замислио филмску будућност ове кинеске регије, показаће и за данас заказана посета његовом родном селу Фингјенга надомак Пингјаоа. Уз обилазак парка и центра уметности у којем је смештена и филмска школа, предвиђена је и вечера у његовом ресторану „Планине могу да оду“. Жангке обећава укус традиционалне „царске кухиње“ чији се рецепти љубоморно чувају у његовом родном селу...

„Кинеско дете” Марко Милер

(Фото Д. Лакић)

За полиглоту Марка Милера, искусног директора фестивала у Торину, Ротердаму, Локарну, Венецији и Риму, одавно важи да је право „кинеско дете“, те ни домаћине ни иностране госте не чуди што је баш он изабран да буде уметнички директор Пингјао фестивала. Милер је још пре доласка у Кину на студије, током последње године Културне револуције, течно говорио и писао кинески језик и због тога био одабран за студије филма у Манџурији. У разговору за „Политику“ Милер каже да је мисија фестивала у Пингјау да омогући младим кинеским талентима да буду вредновани и откривени и да постане одскочна даска за одлазак кинеског филма у свет...